“Trezvenoumlje” naziv je knjige istinitih priča i razmišljanja autora dr Dragana Vukadinovića.
Poznati niški psihijatar je među korice knjige “Trezvenoumlje” smestio tridesetak priča o ljudskim sudbinama, o nekim scenama iz ulice Dragiše Cvetkovića, situacijama sa dežurstava iz bolnice, promišljanjima, o ljudima koje srećemo svakodnevno, ali i o onima koje retko pominjemo, poput princa Đorđa Karađorđevića.
Knjiga je nastala kao rezultat višegodišnjeg rada u psihijatriji, kao i pisanja kolumni za lokalne internet portale u periodu od 2010 do 2021. godine. Da knjiga dođe do čitalaca, kaže, pomogla je izdavačka kuća “Talija izdavaštvo” iz Niša i korona.
“U svakom lošem ima nečeg i dobrog. Da nisam zaradio koronu početkom marta, na sreću blaži oblik, knjiga ne bi bila štampana. Tokom karantina uspeo sam da skupim sve tekstove i pretočim ih u knjigu čiji podnaslov bi mogao da bude “psihijatrijski praktikum sa primerima i prikazima slučajeva”. Na početku sam se našalio da je reč kao voda, ali u svakoj šali ima malo i zbilje. Reč može da bude planinska bujica koja ruši sve pred sobom, a može da bude i blaga kao čaša vode u pustinji, kao okrepljenje za nastavak puta. Ako neko nađe blagu reč u ovoj knjizi, ništa više mi nije trebalo“, kaže dr Vukadinović.
Blaga ili lepa reč deluje lekovito, samo smo vremenom zaboravili kako se koristi, kaže Vukadinović i napominje da smo za sve u životu, i dobro i loše, krivi sami.
“U premeravanju životnih ciljeva, da li nam je cilj da imamo četiri kuće, pet automobila ili ne znam kakve još materijalne vrednosti, ili nam je cilj da imamo zdrav život i zdravu porodicu, često prevagne ovo prvo. Jedan kolega me je pitao da li je čovek rođen da bude srećan. Kroz razgovor smo nekako došli do toga da čovek, u stvari, ima obavezu da se bori i stvara srećne trenutke i da time bogati svoj život. Uz jasnu viziju sopstvenih ciljeva, fleksibilnost, predusretljivost i verovanje u sopstvenu intuiciju, svi možemo popločati svoj put ka sreći“, ističe dr Vukadinović.
Knjiga “Trezvenoumlje” donosi upravo priče koje navode na takvo razmišljanje. Namenjena je, kaže, svima, posebno generacijama koje su na različite načine postale zavisne od interneta.
“Svojoj deci nisam pričao bajke kad su bila mala, možda zbog poslovnih obaveza, prebrzog tempa života i ko zna čega već. U ovim godinama imam potrebu da im pričam, ali oni neće da slušaju. Onda sam došao na ideju da pišem, pa će jednog dana pročitati. Možda nekad kad nestane struje ili budu van dometa internet mreže”, objašnjava u šaljivom tonu dr Vukadinović, navodeći da nije protiv modernih tehnologija i društvenih mreža. Naprotiv.
Neposredno pre proglašenja epidemije koronavirusa u Srbiji, Vukadinović je zajedno sa ćerkom i sinom otvorio Facebook stranicu Trezvenoumlje na kojoj su ponudili besplatnu pomoć psihologa i psihijatra. Za kratko vreme stranica je privukla više od hiljadu pratilaca, ali je neznatan broj njih zatražio savet ili psihijatrijsku pomoć.
“Jesmo mi osetljiviji kad je mentalno zdravlje u pitanju, ali smo i neodgovorni. Uglavnom čekamo, pa onda u nekim terminalnim fazama tražimo medicinsku pomoć kad je ona, realno, vrlo ograničena. Slabo radimo na preventivi i na sebi i onda se stvari komplikuju“, kaže dr Vukadinović, podsećajući da smo narod sa vrlo dubokim korenima, bolnim iskustvima iz kojih smo nekako izlazili.
„Moja generacija pamti bombardovanje, inflaciju, ratove, sada smo celoj toj kolekciji dodali i ovu bolest i pandemiju. Idemo dalje“, kaže dr Vukadinović.
Iz biografije autora
Dr Dragan Vukadinović rođen je u Nišu, gde je posle osnovne i srednje škole 1990. godine završio i Medicinski fakultet. Odmah zatim započeo je volontersku specijalizaciju iz psihijatrije i uporedo radio kao nastavnik praktične nastave u srednjoj Medicinskoj školi u Nišu.
Pet godina kasnije počinje da radi u Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici u Gornjoj Toponici, a specijalizaciju iz psihijatrije završava 2000. godine. Na Odeljenju za bolesti zavisnosti, čiji je načelnik bio u nekoliko navrata, kontinuirano radi od 2010. godine.
Na Fakultetu medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu 2014. godine odbranio je subspecijalistički rad sa temom “Psihijatrijski, pravni i socijalni aspekti tretmana zavisnika od opijata”, čime stiče zvanje specijaliste uže specijalizacije iz oblasti bolesti zavisnoti.
Autor je monografije “Anatomija jedne duševne bolnice” i koautor više stručnih radova iz oblasti adikcije.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
