Tinejdžer Kamran H. iz Irana krenuo ka zapadnoj Evropi, ali je sa svojim instrumentom zastao na Nišavi. Očarao sve umećem na violini, upisao muzičku školu, uči srpski, trenira karate.
Nakon što je pre nekoliko meseci rešio da napusti rodni Iran i otisne se u beli svet, daleko od strahova i neizvesnosti, sedamnaestogodišnji Kamran H. svoju sreću pronašao je u Nišu. Iako je u gradu na Nišavi tek kratko, već je upisao muzičku školu pokazavši veliku nadarenost za muziku. Pored toga uči i srpski jezik, trenira karate, a jezička barijera nije mu prepreka da stiče nove drugare.
Na dug put Kamran je pre nekoliko meseci krenuo potpuno sam, sa rancem na leđima i ličnim dokumentima, ne znajući tačno koliko će granica biti pred njim, pre nego što pronađe svoju sreću.
Prva stanica bila je Turska, odakle je avionom došao do Beograda. Nadležne službe transportovale su ga u Centar za maloletne strance bez roditeljske pratnje u Nišu. Želeći prvobitno, kao i većina migranata, da ode u zapadnu Evropu, nije ni slutio da će baš taj grad postati njegovo utočište, te je posle nekoliko dana izrazio želju da zatraži azil.
„U mojoj zemlji je za mene bilo gotovo nepodnošljivo. Sankcije, blizina ratnih dešavanja, budućnost neizvesna, samo preživljavanje. Izgubio sam svoje nade tamo i zato sam došao ovde. Presrećan sam, svi mi pomažu, organizacije, ustanove, pojedinci… Moja budućnost u Iranu je bila rizična, a ja više ne želim da rizikujem. Želim da ostanem ovde i sviram violinu“, odlučan je Kamran.
Violinu je, kaže, zavoleo još kao mali, ali nije imao priliku da pohađa časove, već je učio da svira sam. Kada je u Muzičkoj školi u Nišu prvi put zasvirao melodiju dalekog Irana, seta i tuga odzvanjale su učionicom, ostavivši bez daha i profesore i đake.
„Kamran je tek dva meseca kod mene i moram da kažem da prvi put imam ovakvog momka u svojoj klasi i radujem se da mi se pružila prilika da radim sa njim. On je za mene veoma inspirativan, pre svega zato što je izuzetno talentovan i sposoban i oseća muziku na jedan sebi svojstven način. To me inspiriše da probam da ga naučim sve ono što učim i naše đake ovde“, kaže za „Novosti“ njegova profesorka violine Milena Stevanović.
Ona ističe da ni jezička barijera ne predstavlja problem, te da se ovaj momak sa ostalima razume preko muzike, pa su ga i đaci lepo prihvatili.
„Trudimo se da ga ubacimo u čitav naš sistem. Spremamo ga za diferencijalne ispite, uči jezik, a počeće da svira i u orkestru i peva u horu“, dodaje profesorka.
Talenat koji poseduje bio je i glavni razlog da njegovi roditelji koji su ostali u Iranu odluče da ga pošalju u potragu za boljim sutra.
„U kontaktu je sa roditeljima, ima dvojicu starije braće. Oni se tamo bave nekom vrstom građevine. On je najperspektivniji, jer je talentovan za muziku i sport, a kako nisu imali novca da odu svi zajedno, oni su kao porodica, odlučili da prosto ode samo on“, kažu u Centru.
U ZAVODU OSMORO DECE MIGRANATA
Deca izbeglice koja na put ka zapadnoj Evropi krenu bez roditeljske pratnje, na teritoriji Srbije mogu da budu poslata u jedan od dva centra za smeštaj maloletnih stranaca bez pratnje odraslih, a jedan od njih nalazi se u Nišu.
U Centar koji radi pri Zavodu za vaspitanje omladine smeštaju se devojčice i dečaci od 10 do 18 godina. Utehu, pomoć za traženje azila, hranu, odeću i sredstva za higijenu tamo je od otvaranja Centra 2011. dobilo 400 maloletnih migranata, a samo ove godine od maja meseca prošlo je njih 65. Trenutno u Zavodu boravi osmoro migranata. Najviše ih je bilo iz Avganistana, ali i iz Sirije, Irana, Pakistana…
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
