Jutros sam srela devojku iz komšiluka. Nasmejano dobro jutro, kako ste, nismo se dugo videle, ova korona…
Kada se rastadosmo, pomislih, i majka joj je isto ovakva. Nema kome da se nije javila, lepu reč rekla, nasmešila se u prolazu.
Žali mi se drugarica, njena ćerka s drugaricom slavila rođendan, isto društvo, što da ne, biće trošak manji. Tek kad je došla kući, videla da je poklone – lepo se vidi na fotografijama da su njoj uručeni, a neke je i sama birala, drugarica probrala, a njoj ostavila sve što joj se nije dopalo.
Setim se, i majka joj je takva bila: pozajmi tuđi džemper za mustru, ne vraća ga dva meseca. Kad ga vrati, on više i nije za nošenje. Uzme knjigu da čita, pocepa je, korice otkine od stranica pa ulepi selotejpom i onda je vrati kad nekud žuri.
Jedna mi nudi tikvice na pijaci, ne trebaju mi, al kažem, neka, kupiću… Izmeri ona kilo pa doturi još jednu. Takva joj je i majka bila, nikad kvarno da ubaci u kesu, nikad na kantaru da zabuši, nikad da kaže, još malo pa da ripne, a da posle do ripanja dodaje još pola kile.
Sve to iz kuće ide.
Autor fotogtrafija: Eva Kovač Peckai
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
