Društvo

Sulejman Veličanstveni je tokom svojih pohoda često konačio u Niškoj Banji

Razdoblje procvata Niške Banje naglo je prekinuto hunskim osvajanjima ovih oblasti sredinom 5. veka. Nakon toga nastaje „gluvo doba“ Niške Banje, koje će potrajati čitav milenijum. Iz Srednjeg veka poznat je samo jedan zapis o Banji, iz vremena velikog župana Stevana Nemanje. U njemu se kaže da je topla voda urasla u ševar, a ljudi se u njoj kupaju pod vedrim nebom.

Niška Banja se pominje u pisanim izvorima tek 1498. godine. U turskom defteru upisana je kao selo Banja sa 31 hrišćanskom kućom, četiri neoženjena i jednom udovicom. Ovakvo navođenje o stanovništvu možda izgleda čudno, ali se radi o spiskovima poreskih glava, odnosno, o različitim kategorijama poreskih obveznika. Selo Banja bilo je udaljeno od izvora termalnih voda u to vreme.

Sledeći pisani podaci o Banji potiču iz 1521. godine, kada se u njoj, u pohodu na Beograd, nekoliko dana zadržao sultan Sulejman Veličanstveni. Sulejman Veličanstveni je i u kasnijim ratnim pohodima ostajao da noći u Niškoj Banji. Turski izvori ne navode podatke o kupatilu koje je verovatno bilo izgradjeno za sultana.

Od početka vladavine Turaka ovim prostorima u Banji je gajen pirinač. To je bila obaveza nametnuta lokalnom stanovništvu, a uzgajivači pirinča nazivani su četlukčijama. Olga Zirojević kaže da se u turskim izvorima ovo mesto naziva Banja (Bana, Bane), Niška Banja (Ilica-i Niš) ili samo Ilidža (Ilica), i da u njemu često konači carska vojska.

Autor: Jovica Vasić

Serijal o Niškoj Banji pratite svake nedelje

 

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button