Tomislav Okičić redovni je profesor na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu i osnivač je plivačkog kluba „Niš 2005“. Predmeti koje predaje na fakultetu su plivanje i vaterpolo. Za Niške Vesti Okičić govori o uticaju plivanja na psihički i fizički razvoj dece i blagotvornom dejstvu na zdravlje odraslih. Nažalost, kaže da je među Nišlijima sve manje interesovanja za ovaj sport koji jača i duh i telo.
Plivački klub „Niš 2005“
Plivački klub „Niš 2005“ postoji već 11 godina, a formiran je sa ciljem da se plivanje raširi, da bi što više mladih ušlo u ovaj sport. Klub je oformio Tomislav Okičić, u želji da svoja profesionalna iskustva prenese kako na plivače, tako i na trenere.
Danas klub „Niš 2005“ ima oko stotinu članova, broj je promenjiv, kaže profesor Okičić i dodaje da je nekada imao i oko 300 članova. U klubu trenutno postoji šest grupa sa po desetak dece koji treniraju na bazenu „Čair“ od 18 do 20 sati.
Pored produkcije plivača, klub se intenzivno bavi i produkcijom trenerskog kadra, a u okviru kluba radi i školica za neplivače.
„Uvek imamo 6 do 8 trenera, 6 radi sa grupama, a dva trenera su rezerva. Redovno radimo obuku neplivača i oni su podeljeni u dve grupe u zavisnosti od uzrasta. U klubu rade predtakmičarske i takmičarske grupe. Naši članovi su mlađi pioniri do 12 godina, kadeti od 14 do 16, juniori do 18 godina, nažalost seniora je sve manje“, kazao je Okičić.
Dodaje da je seniora manje zbog obaveza koje imaju na fakultetima, ali kaže da se dobri rezultati ne mogu napraviti ako nema kontinuiteta u treninzima.
„Kada se plivač tek stvara, dovoljno je dva – tri puta nedeljno, a onda se pojačava na svakodnevne treninge. Ako želite da napravite rezultat sa već utreniranim plivačem, onda mora 9 do 12 treninga nedeljno. Uključujući i teretanu, sparing i putovanja radi takmičenja. To znači stalne provere, da vidite šta u kom trenutku tom plivaču treba. Dakle, za čime ima potrebu njegov organizam, da li je to snaga, izdržljivost ili neki elementi trke,“ objašnjava Okičić.
On kaže da bi jedan plivač zaista postigao vrhunske rezultate, osim posvećenosti i napora, potrebno je i dosta para.
„Jednog vrhunskog plivača trebalo bi da prati laboratorija, koja bi bila zadužena i za njegov telesni status, biomehaniku, funkcionalne sposobnosti i ishranu. Uvek je malo para da bi se jedan plivač ispratio baš kako treba,“dodao je.
Mesečna članarina u klubu je 1500 dinara, s tim da članovi koji imaju medalje nemaju obavezu plaćanja.
„Nikog nismo vratili ako nema para, a hoće da pliva, nije ništa tako strogo“, dodao je.
Zašto je plivanje dobro?
Okičić tvrdi da plivanje za ljude ima višestruki značaj.
“ Prvo, ako znate da plivate, ne možete se utopiti. Učenje plivanja je posebno značajno za decu do 10 godine. Poruka njihovim roditeljima je da obavezno nauče decu da plivaju. Učenje plivanja do 10. godine smatra se sigurnim plivanjem. Ako dete ne zna matematiku ne može da se udavi, ali ako ne zna da pliva – može,“ kaže profesor.
Kao sport, plivanje posebno preporučuje deci u mlađem školskom uzrastu, jer tada dete ubrzano raste i razvija se.
„Plivanje simetrično razvija organizam. To znači da u kasnijoj fazi neće dobiti povrede koje su karakterističe za takozvani asimetrični razvoj tela, kada se desi da jedna strana tela jače „vuče“, a druga ne može da prati. Ta strana koja je u deficitu, može lako da bude povređena. U profeisonalnom smislu, sportista koji je sklon povredama nema perspektivu“, objašnjava profesor.
Plivanje štiti organizam
Gustina vode je 1000 puta veća od gustine vazduha, tu se plivač susreće sa otporom i tako otežana sredina za kretanje omogućava da se razviju tolerancije na zamor koji nastaje usled drugih faktora. Pritisak vode na telo utiče i na pluća, javlja se produbljeno disanje, a na taj način se povećava kapacitet pluća. Voda ima blagotvorno dejstvo na organizam, utiče smirujuće, podmlađuje ga, kadriovaskularni sistem poboljšava svoju funkciju, smanjuje kilažu, povećava izdržljivost i mišićnu masu.
Postoje podaci da u nekim razvijenim zemljama oko 40 odsto stanovištva čine neplivači.
„U našoj zemlji nemamo statistiku, ali ako je podatak od 40 procenata u razvijenim zemljama tačan, onda je taj procenat kod nas mnogo veći, što je zabrinjavajuće“, kazao je Okičić.
Nemamo kulturnu naviku plivanja
Tomislav Okičić podseća da je plivanje dobro ne samo kao preventiva, već i kao rehabilitacija. On tvrdi da od vode nema boljeg ambijenta za vraćanje izgubljenih funkcija bilo da su nastale zbog ortopedskih, neuroloških ili kardioloških problema. Nažalost, kaže da mi nemamo kulturnu naviku plivanja.
„Bez obzira na okolnosti koje mogu da zadese čoveka, kultura plivanja ne sme da se zapostavi. Fizička aktivnost je prvo za zdravlje, a onda doprinosi da se ostali životni problemi lakše rešavaju, uz više energije i više snage. To je motiv više da se deca nauče da plivaju, a kada jednom nauče, imaće i naviku da s vremena na vreme odu na bazen,“ zaključuje profesor Okičić.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
