Srpski akvarelisti u Rumuniji

Komesar  izložbe i autor kataloga prof. dr Kamenko M. Marković odabrao je 40 slika.

U  organizaciji ove izložbe, sa rumunske strane, učestvovali  su Fondacija kulture “Lumina” iz Turn Severina, Univerzitet  iz Krajove, Grad Turn Severin, a sa srpske strane Društvo za rumunski jezik Vojvodine.

Prof. dr Florian Kopčea, predsednik Fondacije “Lumina” je nakon ceremonije otvaranja izložbe na kojoj su govorili prof. dr Sorina Mataka, direktor Muzeja i prof. dr Kamenko M. Marković, oboje na rumunskom, uručio profesoru Markoviću nagradu “Eminesku”.

Izložba kojom je na simboličan način, obeležen redak jubilej: 70 godina akvarela na prostoru jugoistočne Srbije, činili su radovi Sime Čemerikića (1906-1973), Bogdana Nikolova (1924-2008), Mladena Jotova (1934-2009), Georgi Georgieva ( 1946-2020), Zlatka Pavlovića (1947- ), Momira Armuša(1951- ), Nenada Corelja(1960- ), Djordja Živkovića (1948-2009) i Vladimira Crnomarkovića ( 1960 – ).

Izložba je izazvala veliko interesovanje publike, ne samo kod Rumuna ( na otvaranju je bilo više od 3o ljudi iz Kladova i okoline,  uglavnom nekadašnjih djaka i prijatelja profesora Markovića, koji je  desetak godina pre ovog dogadjaja, predavao likovnu umetnost u kladovskoj gimnaziji.

Izložba je bila  proglašena   od strane  stručne javnosti  kulturnim dogadjajem godine u Turn Severinu.

U obimnom katalogu,  napisanom na srpskom i rumunskom jeziku, ilustrovanom sa 21 reprodukcijom u boji,  prof. Marković je izmedju ostalog napisao:

“ Želim da radove najznačajnijih akvarelista sa prostora jugoistočne Srbije (  Niš, Soko Banja, Aleksinac, Knjaževac, Kladovo, Prokuplje), predstavim stranoj, u ovom slučaju rumunskoj publici. Glavna svrha organizatora  svake  umetničke izložbe namenjene  stranoj publici jeste da istakne, bar u glavnim linijama, karakter umetnosti jedne zemlje ili regije, i bitna svojstva svakog od slikara.Potpuna objektivnost još nikada nije postignuta na području umetnosti.  Tu  je uvek i sve podložno  diskusiji.  Vrlo je teško objektivno dati čovekovu fizionomiju u jednom portretu. Koliko li je teže dati fizionomiju  umetničke  proizvodnje jedne regije?Izbor je vrlo težak. Priredjivač izložbe treba da postupi kao dobar portretist: on mora da podvuče  crte koje lično smatra važnim i da ne vodi računa o ostalim.Osim toga, izvesno je da se svaki  priredjivač izložbe, kad hoće da grupiše umetnička dela koja  najbolje odgovaraju postavljenom cilju, nailazi na poteškoće čisto tehničke prirode, često nesavladive. Tako, često  mu je nemoguće da dobije  sve što bi želeo da izloži.  Vlasnici privatnih, pa često i javnih kolekcija, neće da  znaju za ovakve poduhvate, zato što se njihovi vlasnici ili direktori, s razlogom ili bez razloga,  boje oštećenja prilikom transportovanja.Stoga nijedna  izložba, naročito ako je priredjena u inostranstvu, ne može biti “potpuna”. Tako je i sa našom izložbom “Sedam decenija akvarela na prostoru jugoistočne Srbije”.

Danas, dvanaest godina posle tog dogadjaja sa radošću se prisećamo ove izložbe, koja je  pokazala  gradjanima Rumunije  postignuća u domenu akvarela do kojih je dosegao jedan region u Srbiji za sedam decenija upražnjavanja te slikarske tehnike.

Profesor Marković  je jedan od najzaslužnijih  što je  izložba ostvarena, budući da je morao da  sam razreši brojne probleme na tom putu; da obezbedi dozvolu Zavoda za zaštitu  spomenika kulture Republike Srbije u Beogradu, koja  omogućava nesmetano  “iznošenje umetničkih dela van granica zemlje,  preminulih autora”, da  se u pisanoj formi  obaveže   da će sve slike biti vraćene u zemlju, da plati  taksu za  “stručnu procenu slika”, što  je zahtevalo da svih 40 slika  budu stavljene na uvid stručnjacima Zavoda za zaštitu spomenika kulture Republike Srbije u Beogradu),  pa sve do do transporta  slika u  muzej i povratka istih u zemlju.

On je sve to razrešio na najbolji mogući način, jer je bio veoma zainteresovan za  jednu takvu vrstu saradnje sa Rumunijom, zemljom čiju umetnost i kulturu jako voli, ali je  u isto vreme bio i prijatelj sa velikim brojem  akvarelista koji su i sami bili zainteresovani za  jednu takvu  promociju  svog rada.

Budući da je odlično poznavao muzej u Turn  Severinu, tamo  je često odlazio dok je  sedam godina radio kao profesor umetnosti u Kladovu, a znanje rumunskog jezika omogućilo mu je prisnu komunikaciju sa ljudima iz  sveta umetnosti upošljenih u muzeju.

Kakvu je pažnju izazvala ova izložba svedoče brojni novinski tekstovi, reportaže i intervju prof. Markovića dat lokalnoj televiziji, ali i zatev posetilaca da se trajanje izložbe umesto 30 dana, kako je prvobitno planirano, produži za još 45 dana.

Priredio: Boško Marinović

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.