Srpski akvarelisti u Rumuniji
U poslednjoj nedelji marta 2012, u Regionalnom muzeju umetnosti u Turn Severinu, bila je otvorena izložba slikara - akvarelista sa prostora jugoistočne Srbije.
Komesar izložbe i autor kataloga prof. dr Kamenko M. Marković odabrao je 40 slika.
U organizaciji ove izložbe, sa rumunske strane, učestvovali su Fondacija kulture “Lumina” iz Turn Severina, Univerzitet iz Krajove, Grad Turn Severin, a sa srpske strane Društvo za rumunski jezik Vojvodine.
Prof. dr Florian Kopčea, predsednik Fondacije “Lumina” je nakon ceremonije otvaranja izložbe na kojoj su govorili prof. dr Sorina Mataka, direktor Muzeja i prof. dr Kamenko M. Marković, oboje na rumunskom, uručio profesoru Markoviću nagradu “Eminesku”.
Izložba kojom je na simboličan način, obeležen redak jubilej: 70 godina akvarela na prostoru jugoistočne Srbije, činili su radovi Sime Čemerikića (1906-1973), Bogdana Nikolova (1924-2008), Mladena Jotova (1934-2009), Georgi Georgieva ( 1946-2020), Zlatka Pavlovića (1947- ), Momira Armuša(1951- ), Nenada Corelja(1960- ), Djordja Živkovića (1948-2009) i Vladimira Crnomarkovića ( 1960 – ).
Izložba je izazvala veliko interesovanje publike, ne samo kod Rumuna ( na otvaranju je bilo više od 3o ljudi iz Kladova i okoline, uglavnom nekadašnjih djaka i prijatelja profesora Markovića, koji je desetak godina pre ovog dogadjaja, predavao likovnu umetnost u kladovskoj gimnaziji.
Izložba je bila proglašena od strane stručne javnosti kulturnim dogadjajem godine u Turn Severinu.
U obimnom katalogu, napisanom na srpskom i rumunskom jeziku, ilustrovanom sa 21 reprodukcijom u boji, prof. Marković je izmedju ostalog napisao:
“ Želim da radove najznačajnijih akvarelista sa prostora jugoistočne Srbije ( Niš, Soko Banja, Aleksinac, Knjaževac, Kladovo, Prokuplje), predstavim stranoj, u ovom slučaju rumunskoj publici. Glavna svrha organizatora svake umetničke izložbe namenjene stranoj publici jeste da istakne, bar u glavnim linijama, karakter umetnosti jedne zemlje ili regije, i bitna svojstva svakog od slikara.Potpuna objektivnost još nikada nije postignuta na području umetnosti. Tu je uvek i sve podložno diskusiji. Vrlo je teško objektivno dati čovekovu fizionomiju u jednom portretu. Koliko li je teže dati fizionomiju umetničke proizvodnje jedne regije?Izbor je vrlo težak. Priredjivač izložbe treba da postupi kao dobar portretist: on mora da podvuče crte koje lično smatra važnim i da ne vodi računa o ostalim.Osim toga, izvesno je da se svaki priredjivač izložbe, kad hoće da grupiše umetnička dela koja najbolje odgovaraju postavljenom cilju, nailazi na poteškoće čisto tehničke prirode, često nesavladive. Tako, često mu je nemoguće da dobije sve što bi želeo da izloži. Vlasnici privatnih, pa često i javnih kolekcija, neće da znaju za ovakve poduhvate, zato što se njihovi vlasnici ili direktori, s razlogom ili bez razloga, boje oštećenja prilikom transportovanja.Stoga nijedna izložba, naročito ako je priredjena u inostranstvu, ne može biti “potpuna”. Tako je i sa našom izložbom “Sedam decenija akvarela na prostoru jugoistočne Srbije”.
Danas, dvanaest godina posle tog dogadjaja sa radošću se prisećamo ove izložbe, koja je pokazala gradjanima Rumunije postignuća u domenu akvarela do kojih je dosegao jedan region u Srbiji za sedam decenija upražnjavanja te slikarske tehnike.
Profesor Marković je jedan od najzaslužnijih što je izložba ostvarena, budući da je morao da sam razreši brojne probleme na tom putu; da obezbedi dozvolu Zavoda za zaštitu spomenika kulture Republike Srbije u Beogradu, koja omogućava nesmetano “iznošenje umetničkih dela van granica zemlje, preminulih autora”, da se u pisanoj formi obaveže da će sve slike biti vraćene u zemlju, da plati taksu za “stručnu procenu slika”, što je zahtevalo da svih 40 slika budu stavljene na uvid stručnjacima Zavoda za zaštitu spomenika kulture Republike Srbije u Beogradu), pa sve do do transporta slika u muzej i povratka istih u zemlju.
On je sve to razrešio na najbolji mogući način, jer je bio veoma zainteresovan za jednu takvu vrstu saradnje sa Rumunijom, zemljom čiju umetnost i kulturu jako voli, ali je u isto vreme bio i prijatelj sa velikim brojem akvarelista koji su i sami bili zainteresovani za jednu takvu promociju svog rada.
Budući da je odlično poznavao muzej u Turn Severinu, tamo je često odlazio dok je sedam godina radio kao profesor umetnosti u Kladovu, a znanje rumunskog jezika omogućilo mu je prisnu komunikaciju sa ljudima iz sveta umetnosti upošljenih u muzeju.
Kakvu je pažnju izazvala ova izložba svedoče brojni novinski tekstovi, reportaže i intervju prof. Markovića dat lokalnoj televiziji, ali i zatev posetilaca da se trajanje izložbe umesto 30 dana, kako je prvobitno planirano, produži za još 45 dana.
Priredio: Boško Marinović
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
Izložba srpskih akvarelista bila je dogadjaj u Rumunij., Jednom broju slikara čija su dela bila izložena ova izložba je buila otskočna daska i oni su od strane stručne javnosti dobili punu satisfakciju. Profesor dr Kamenko M. Marković koji je bio duša ovog projekta oduševio je prisutne na otvaranju izložbe, govoreći i na rumunskom jeziku. U jednom času on se dotakao i Konstantina Brankušija , govoreći o njemu sa toliko strasti i ljubavi što je mnogima nateralo suze na oči. Dogadjaj kome su Rumuni dali veliki publicitet, a sam Marković je nagradjen od strane Rumuna brojnim nagradama za saradnju i dugogodišnje bavljenje umetnošću Rumunije.Veliki broj ljudi iz Kladova , uglavnom nekadašnjih učenika i prijatelja profesora Markovića prisustvovalo je otvaranju izložbe.Časlav