Postoji više razloga zašto je Sretenje bitan datum u srpskoj istoriji, jedan od najvažnijih je to što je značajan verski praznik koji se slavi još od VI veka. Još od 554 godine i vremena Cara Justinijana, Sretenje je proglašeno za praznik i slavio se velikim liturgijama, molitvama Bogu za zdravlje, kao i za prosperitet države.
Hajde da se prisetimo događaja koji se desio 40 dana po rođenju Isusa Hrista kada je devica Marija unela Isusa u Jerusalimski hram. Njega je u hramu kao budućeg Mesiju prepoznao starac Simeon koji je po predskazanju pre smrti verovao da će se susreti sa nekim svetim kao što je Bog. Sretenje je od tada praznik od suštinske važnosti za hrišćanstvo i njegovo značenje jer ukazuje na prvi susret Hrista Spasitelja sa ljudima uopšte u istoriji, zato se i zove Sretenje Gospodnje. Srpska pravoslavna crkva ga slavi svakog 15 februara po julijanskom kalendaru.
Takođe, na ovaj bitan verski praznik desio se i niz značajnih događaja koji su od velike važnosti za našu istoriju. Da li slučajno ili namerno, to je ono što nikada nećemo odgonetnuti.
Na Sretenje 1804. godine podignut je Prvi srpski ustanak. Nekih dvadesetak godina kasnije na Sretenje 1835. godine donet je Sretenjski ustav, prvi demokratski ustav Srbije, pa je ovaj dan slavljen i kao Dan ustavnosti.
S obzirom na to da svi znamo da je Prvi srpski ustanak pripreman za proleće, ali se pre toga desila iznenadna “seča knezova”, te se se nije imalo vremena za čekanje, Karađorđe je verovatno silom prilika izabrao ovaj veliki verski praznik za početak ustanka. Preživele glavešine okupile su se na Sretenje u Orašcu i krenule u ustanak, koji je trajao devet godina. Srbija je ratovala sa Turskom sa promenljivim uspehom, ali nikako nije uspevala da se oslobodi turskog jarma. To je uspelo tek u Drugom srpskom ustanku 1815. godine koji je predvodio Miloš Obrenović, potonji knjaz srpski. On je Srbiji doneo autonomiju unutar Osmanskog carstva, kasnije je i uspostavljena Kneževine Srbije. Nije nepoznato da je svoju kneževsku titulu koristio po uzoru na dotadašnje turske vezire u Srbiji, što znači da je imao apsolutnu vlast. Miloš Obrenović bio je neko ko je oslobodio državu, držao celokupnu vlast u svojim rukama, spoljnu i unutrašnju politiku, kao i finansije i pravosuđe. Oružane pobune njegovih glavešina koje su dizane protiv njega nisu urodile plodom, bune su uvek ugušene u krvi.
U zimu 1835. se prešlo na drugačiju taktiku. Te godine na skupštini u Kragujevcu primorali su Miloša da donese novi Ustav, u istoriji poznat kao Sretenjski, jer je takođe donet na Sretenje 1835. godine. Tvorac Ustava bio je Dimitrije Davidović, rodjeni zemunac, školovan u Beču i Pešti. Iako je po zanumanju bio lekar, imao je raznorazna interesovanja. U dijaspori rukovodio je “Novinama srpskim” gde dolazi u dodir sa evropskim slobodarskim idejama. Te ideje, vrativši se u Srbiju posle oslobođenja, pokušava da implementira u zakonodavstvo države. Kao knežev sekretar prevodio mu je pravne akte hatišerifa iz 1830 I 1833, bio je pregovarač u svim dogovorima sa Portom, imao je uvida u pravne akte, pa i ne čudi da je baš on uneo te slobodarske ideje u sam Ustav koji je sadržao u 14 glava 142 člana.
Na skupštini u Kragujevcu skupilo se tog februara preko 10.000 ljudi, preko 3.000 delegata i svi su bili zainteresovani za to kakav će ustav Miloš da donese na vlast. Događaj je takođe bio i pomno ispraćen od strane velikih svetskih sila. Kao veliki zakonodavac Miloš je sa ponosom govorio o ovom Ustavu koji je na iznenađenje mnogih bio za to vreme baš proevropski, napredan, ustav koje nisu imale ni druge mnogo poznatije evropske države.
Ovim Ustavom vlast je podeljena na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Zakonodavna i izvršna vlast su pripadale knezu i Državnom savetu, a sudska nezavisnim sudovima. Izvršnu vlast je činilo šest ministara, a predsednik Saveta je predsedavao i ministarskim sednicama. Treba napomenuti da se poseban deo ustava odnosio na prava slobode građana, koje se po prvi put javlja u takvim uslovima kod nas, zatim pravo na imovinu, kao i to što više nema kulučenja i robova. U drugoj glavi, pod 3. i 4. članom, prvi put bili su određeni grb i zastava Srbije, što jedna vazalna zemlja ne bi smela da ima. Zastava je bila „otvoreno-crvena, bela i čelikasto-ugasita“.
Davidović je izradio Ustav po ugledu na francuski ustav iz 1791. i ustavne povelje od 1814. i 1830, kao i belgijski ustav od 1831. godine. Bilo je tu i delova izrađenih po ugledu na Ustav SAD-a. Donet na brzinu bez dogovora sa Turskom i Rusijom (iako se i tada, kao i danas sve u politici nije dešavlo bez upliva velikih sila) tako je i ubrzo ukinut, posle nekih mesec i po dana. Turska bila ljuta zašto nije ona pitana za dozvolu, mnogima nije odgovaralo jer mnogo veće zemlje kao što su Rusija i Turska, Austrija I Pruska nisu ni imala ustav, a kako da ga ima neka mala Srbija. Niko nije ni sanjao da će Davidivić uneti slobodarske ideje francuske buržoaske revolucije u Ustav jedne zemlje za koju je tad važilo da je ipak bila zemlja seljaka, te baš zato nije odgovaralo da se tako slobodarske šire po Srbiji. Iako je samo delimično ograničena vlast Knjaza ni Milošu nije odgovarao ovakav ustav pa ga je sa “lažnim žaljenjem” poništio.
Umesto njega donet je novi turski po kome Miloš nije hteo da vlada. Davidović je nakon toga proteran iz Kragujevca, okrivljen je za propast Ustava, istorijski podaci kažu da je umro u bedi i siromaštvu 1838 godine u Smederevu.
Način na koji je donet i vreme koliko je trajao doneli su različita razmišljanja o tome da li je to uopšte Ustav. Njegova pojava i ideje koje je zastupao daju mu za pravo da se na istorijskoj sceni nađe uporedo sa dokumentima kakvi su engleska “Magna carta libertatum” ili francuski “Montanjarski ustav” koji su se isto tako kratko održali u životu, ali su imali dalekosežne posledice na dalji razvoj pravosuđa tih država, kolevki demokratije. Upravo zato je Sretenjski Ustav bitan, naročito danas kada na evropskom putu i dalje usvajamo neke zakone koji nam dolaze iz Evrope. Sve više je pitanja da li smo i posle 200 godina uopšte spremni da takve zakone i sprovodimo, tj. da li smo u mogućnosti da ih prilagodimo nama.
Ono što smo usvojili i uspeli da prilagodimo je to što je Sretenje danas jedan od najvećih državnih praznika. Dan državnosti Srbije, 15. februar, slavio se do nastanka Кraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut, da bi u Srbiji ponovo počeo da se slavi 2002. godine.
Od 2006. Sretenje je Dan državnosti Republike Srbije, kao i Dan Vojske Srbije i praznuje se sa dva neradna dana.
Sretno nam bilo…..
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
