Do kraja naredne nedelje biće predstavljen tim advokata iz naše, ali i drugih zemalja koji će u ime Srbije sačiniti tužbe protiv NATO-a za materijalnu i nematerijalnu štetu nanetu građanima tokom bombardovanja 1999. godine, kaže niški advokat Srđan Aleksić koji će predvoditi tim.
Prema njegovim rečima, Kraljevska Akademija dala je predlog da se oformi tim pravnika koji će pojedinačno zastupati sve građane Srbije koji imaju dokaze da su tokom bombardovanja bili povređeni, bilo usled dejstva osiromašenog uranijuma, kasetnih bombi ili drugog oružja koje je zabranjeno.
„Ako je Nemačka isplatila ratnu odštetu Jevrejima posle toliko godina, ne vidim razlog zašto ove zemlje koje su Srbiju bombardovale suprotno Međunarodnim procesima ne bi naknadile štetu našim građanima koji su oštećeni usled osiromašenog uranijuma“, kaže za Niške vesti Aleksić.
On smatra da je Srbija bombardovana suprotno Rezoluciji Ujedinjenih nacija, bez odobrenja i da je na taj način ugroženo pravo na ljudski život.
„Bombardovanjem Srbije povređene su mnoge povelje poput Konvencije Evropske unije, Međunarodne i mnoge druge. Naš tim koji čine advokati iz Rusije, Kine, Nemačke, Francuske se neće baviti genocidom, već samo NATO-om, materijalnom i nematerijalnom štetom građana”, pojašnjava Aleksić.
I sam je, kako dodaje, bio iznenađen kada je iz Akademije dobio poziv da predvodi jedan ovako ozbiljan zadatak.
„Iz Akademije su videli moj dosadašnji rad i smatraju da sam najupućeniji u materiju, da imam najviše podataka“, kaže on.
Vlada u Beogradu je posle bombardovanja tužila NATO i zemlje članice Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju u Hagu, ali se taj sud proglasio nenadležnim.
Gotovo 17 godina od poslednjeg vazdušnog napada, advokat iz Niša će sa svojim timom ponovo pokušati da zakonskim putem dođe do pravde.
NATO bombardovanje odnelo 2.500 ljudi
Vazdušni udari NATO snaga počeli su 24. marta 1999. u 19.45 časova krstarećim raketama i avijacijom, na više područja Srbije i Crne Gore, a završeni su potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999. godine.
Prema dostupnim podacima , tokom 78 dana i noći bombardovanja, u 30.000 vazdušnih naleta ispaljeno je 50.000 razornih projektila. Stradalo je 2.500 ljudi, 500 civila, a među njima 79 dece. Ranjeno je 12.500 stanovnika. Teško je razorena infrastruktura, privreda, škole, zdravstveni centri, spomenici kulture, medijske kuće.
Ondašnje vlasti u Beogradu štetu su procenile na oko 100 milijardi dolara i zatražile nadoknadu od članica NATO. S druge strane, grupa srpskih ekonomista izvagala je da je šteta bila – 29,6 milijardi dolara (podatak koji se uzima kao relevantan). Zanimljiva je i računica italijanskih analitičara. Oni su upozorili: za te pare moglo je da se prehrani 79 miliona ljudi na planeti, gde vlada glad.
U pamćenju su još prizori slomljenih novosadskih mostova, sprženog voza u Grdeličkoj klisuri, kao i niške pijace na kojoj je, u sedmom mesecu trudnoće, ubijena Ljiljana Spasić, student završne godine medicine.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
