Sara Jovanović je učenica sedmog razreda OŠ „Stojan Živković Stole“ u Trnjanju kod Aleksinca. Odlična je učenica i ni po čemu se ne razlikuje od svojih vršnjaka osim što je mobilni telefon sa kojim njeni drugovi provode svoje slobodno vreme, zamenila iglom za vez. Najmlađa je članica Etno udruženja „Korman“ iz istoimenog sela, gde polako pokušava da savlada umeće narodnog veza. Za sada joj ide od ruke, jer je na upravo završenom 14. Međunarodnim etno sajmu u Knjaževcu dobila treću nagradu u kategoriji „obredni peškiri“.
Bilo je to njeno prvo takmičenje, njen prvi peškir koji je izvezla i njena prva nagrada. Kaže neće odustati od veza, već je pripremljeno platno za novi peškir, a počinje da uči i heklanje. Želja joj je da se tradicija ručnih radova, kojima su se bavile njena mama i baka, sačuva od zaborava i mada joj je tek 14 godina svesna je toga da je to zadatak njene generacije. Na veliku žalost jedina je devojčica koja je članica ovog udruženja.
„Nagrada koju sam dobila jako me je obradovala jer nisam očekivala da ću ostaviti svojim radom takav utisak na žiri“, kaže Sara. „Sada sa više samopouzdanja krećem dalje da radim. Želim da naučim da radim sve, da vezem, heklam, pletem. Nije baš tako lako jer ima puno bodova da se savlada, ali kada nešto volite nije ništa teško, a kada uz to znate da na taj način pomažete da se sačuva tradicija ručnih radova onda ste još sigurniji jer je to za dobrobit svih nas“.
Sara objašnjava i šta je obredni peškir koji joj je doneo prvu nagradu.
„Obredni peškiri su nekada bili nezaobilazni na svakoj proslavi. Kada se za krsnu slavu dočekuju gosti on je bio na poslužavniku sa žitom, na njemu se stavljala pogača, so i rakija za dobrodošlicu gostima u kuću, svatovi su se kitili ovim peškrom, ali i buklija kojom su se svatovi pozivali za svadbeno veselje. Toga više nema, izgubili su se ti običaji, a onda je nestao i obredni peškir. Njegovo značenja i njegovu izradu još neguje naše udruženje iz Kormana, ali je to jedini način da ne zaboravimo narodne običaje“, priča ova četrnaestogodišnjakinja.
U Sarinoj porodici se neguje ljubav prema tradiciji. U Etno udruženje „Korman“ ušla je zahvaljujući svom bratu Strahinji koji je, takođe, njihov član i jedini koji se još uvek bavi pletarstvom izrađujući od pruća predmete za svakodnevnu upotrebu, ali i sve ostalo što mu kupci naruče.
Tako porodica Jovanović čuva tradiciju. Svako do članova na svoj način. Sara se odlučila za vez, a njen brat je vešto od pruća pravi predmete koje bi svako poželeo u svom domu.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
