Samopovređivanje kod dece

U današnjem društvu, suočeni smo sa brojnim izazovima koji utiču na mentalno zdravlje naše dece, među kojima je samopovređivanje jedno od najalarmantnijih ponašanja. O ovom problemu nam govore dečiji psihijatar i dečiji psiholog PSIHO CENTRA MM iz Niša.

Pružanje podrške detetu koje se samopovredjuje, obuhvata multidisciplinarni pristup, uključujući važnu ulogu dečjih psihijatara u dijagnostici i tretmanu. O ovom problemu smo razgovarali sa stručnjacima iz najboljeg centra jugoistočne Srbije PSIHO CENTRA MM  iz Niša, koji se bavi psihijatrijskim i neurološkim problemima dece i odraslih, kao i razvojnim smetnjama kod dece.

Stručnjaci  neuropsihijatrijske ordinacije PSIHO CENTAR MM, dečiji neurolozi, dečiji psihijatri, dečiji psiholozi, defektolozi i logopedi govore nam o samopovredjivanju mladih i načinu da pomognemo deci i roditeljima. Oni se bave dijagnostikom pregledom, EEG snimanjem ì psihološkim testiranjem kao i lečenjem na osnovu prethodno napravljenog individualnog plana.

Samopovređivanje se odnosi na akte povređivanja sopstvenog tela bez namerne želje za samoubistvom, ali kao način da se nosi sa emocionalnim bolom, stresom ili traumom. Ovo ponašanje može biti teško za razumevanje, što često ostavlja roditelje  u nedoumici kako pružiti podršku i pomoć. Važno je razumeti da samopovređivanje nije manipulacija niti pažnja traženje, već vapaj za pomoć i način suočavanja sa dubokim emocionalnim bolom. Samopovređivanje je oblik ponašanja u kojem deca namerno nanose bol ili povrede sebi, često kao način da se nose sa emocionalnim bolom, stresom ili frustracijama. Ova vrsta ponašanja može uključivati sečenje kože, udaranje, grebanje ili druge forme fizičkog povređivanja.

Uzroci samopovređivanja su složeni i mogu biti rezultat različitih faktora, uključujući emocionalne probleme, kao što su depresija i anksioznost, traume, porodični problemi, pritisak vršnjaka ili teškoće u školi. Deca koja se samopovređuju često pokušavaju da na taj način izraze emocije koje ne mogu drugačije verbalizovati ili da se oslobode emocionalnog bola pretvarajući ga u fizički.

Rano prepoznavanje simptoma samopovređivanja i traženje stručne pomoći su ključni koraci u pružanju podrške detetu koje se suočava sa ovim problemom. Simptomi mogu uključivati otkrivanje neobjašnjivih rana ili modrica, nošenje dugih rukava ili pantalona čak i po toplom vremenu, povlačenje od prijatelja i porodice, promene u ponašanju, kao i emocionalne promene.

Prvi korak u pružanju pomoći jeste stvaranje sigurnog i podržavajućeg okruženja u kojem dete može da se izrazi bez straha od osude ili kazne. Razgovor sa detetom o njegovim ili njenim osećanjima i problemima može biti težak, ali je važan za razumevanje osnovnih uzroka samopovređivanja i rad na rešenjima.

Profesionalna pomoć od strane psihologa ili psihijatra može biti neophodna za razbijanje ciklusa samopovređivanja i za rad na razvoju zdravih mehanizama suočavanja sa emocionalnim bolom. Terapija, uključujući kognitivno-bihevioralnu terapiju, može pomoći deci da nauče kako da prepoznaju i upravljaju svojim emocijama na zdraviji način.

Važno je zapamtiti da je samopovređivanje kod dece vapaj za pomoć i signal da dete prolazi kroz emocionalne teškoće koje ne može samostalno da prevaziđe. Sa pravilnom podrškom, strpljenjem i stručnim vođenjem, deca mogu naučiti da prevaziđu ovaj izazov i razviju zdrave načine za suočavanje sa životnim teškoćama.
Liječenje samopovređivanja kod dece zahteva multidisciplinarni pristup, koji uključuje kombinaciju terapijskih metoda, podršku porodice i, u nekim slučajevima, medicinsko tretiranje. Evo nekoliko ključnih komponenti koje se obično koriste u lečenju:

Psihoterapija
– Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT)je efikasna u tretiranju samopovređivanja. Pomaže deci da prepoznaju i promene negativne obrasce mišljenja i ponašanja koji doprinose samopovređivanju.
– Dijalektičko-bihevioralna terapija (DBT) se često preporučuje za osobe sa visokim nivoom emocionalne disfunkcije. Fokusira se na razvoj veština za bolje upravljanje emocijama, poboljšanje odnosa s drugima i učenje efikasnih mehanizama suočavanja.
– Terapija usmerena na emocije može pomoći deci da bolje razumeju i obrađuju svoje emocionalne reakcije.

-Porodična terapija je takođe važna, jer pruža podršku celoj porodici i pomaže u rešavanju međusobnih problema koji mogu doprineti samopovređivanju.

– Medicinsko lečenje
U nekim slučajevima, kada je samopovređivanje povezano sa mentalnim zdravstvenim stanjima kao što su depresija ili anksioznost, lekovi poput antidepresiva mogu biti deo tretmana. Važno je da se lekovi koriste pod nadzorom lekara, uz redovne evaluacije i prilagođavanja.

Obrazovanje i podrška
Edukacija dece i adolescenata o zdravim načinima suočavanja sa stresom i emocijama može pomoći u prevenciji samopovređivanja.

Individualizovan pristup
Za svako dete potrebno je razviti individualizovan tretmanski plan koji uzima u obzir njegove specifične potrebe, probleme i ciljeve. Ovo može uključivati kombinaciju gore navedenih terapija i strategija.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by PSIHO CENTAR MM (@psihocentarmm)

U tretmanu svih poremećaja neophodne su što ranije intervencije a tu mogu pomoći stručna lica Psiho centra MM.

Za sve bliže informacije u Patrisa Lumumbe 26, Niš, ili na brojeve telefona:

+ 381 (0)69 12 98 136
+ 381 (0)18 276 943

Pratite ih i na društvenim mrežama: FACEBOOK + INSTAGRAM +  IN

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.