Samohrani otac iz Jelašnice kod Niša brine o teško bolesnom sinu: Pomozimo mu da kupi CNC mašinu da bi radio

Samohrani otac Tomislav Dinić iz Jelašnice već četiri godine bori se za život sina Dušana (14) koji je oboleo od tumora na mozgu, a uprkos toj svakodnevnoj velikoj i teškoj borbi, priželjkuje da pomaže drugoj bolesnoj i siromašnoj deci.

Tomislavljeva velika želja je da nabavi CNC mašinu kojom bi izrađivao ikone i različite druge predmete od drveta i prodavao ih na humanitarnim licitacijama.

„Voleo bih da mogu da zaradim nešto za sina i sebe, da imamo što se kaže „za hleb“, a sve ostalo što zaradim poklanjao bi drugima, jer ima mnogo siromašnijih i od nas. Manje CNC mašine koštaju oko 3.300 evra, a one veće 4.800 i 5.100 evra. Verovatno za neke ljude to nisu velike pare, ali za mene jesu. Ne mogu da se zaposlim jer moramo stalno da budem pored Dušana, on je nakon zračenja i operacija ostao nepokretan i potpuno zavisi od mene“, kazao je Tomislav.

Da je bilo sreće Tomislav bi sada ispraćao sina na matursko veče i bodrio ga da upiše željenu srednju školu, a on bi radio u radionici kojoj bi od drveta izrađivao sve što poželi – stolice, statue, ormane, ramove, ikone, lampe. Nema predmeta od drveta koji mu je naručen da ga nije izradio, uključujući i jaknu od drveta i džinovsku Afelovu kulu od palidrvaca.

„Mnogo toga sam od drveta radio, ali sam sve morao da prekinem kad se moj Dule razboleo. Ne znam zašto se to dogodilo, zašto nas je ta nesreća zadesila. Nismo nikada ni mrava zgazili, nismo nikom ništa loše učinili. Sam sam ga čuvao od treće godine, pošto je supruga otišla i zasnovala drugu porodicu. Snalazili smo se nekako, išao je u školu, imao drugove i drugarice. Sve je bilo dobro dok pre četiri godine nije doživeo jak epileptični napad. Snimci i pregledi pokazali su da mu se pojavio tumor na mozgu“, govori Tomislav.

U protekle četiri godine Dušan je imao devet operacija na mozgu i dve hirurške intervencije koje su bile neophodne za postavljanje sonde preko koje se hrani i uzima tečnost i otvaranje otvora na vratu za disanje. Preživeo je 33 zračenja, lečenje citostatiticima, sepsu, infekcije bolničkim bakterijama i gušenje hranom nakon čega je 42 dana bio na respiratoru.

„Ne znam kako je moje dete sve to preživelo, ne znam ni sam kako sam sve to preživeo, tolike operacije, injekcije, infuzije, neobrojen broj uboda zbog analiza krvi. Ponadali smo se da bi lekari u Turskoj mogli nešto da mu pomognu, ali su nas otuda vratili i rekli da nikada izmučenije dete nisu imali. Poslednjih meseci njegovo stanje se hvala Bogu popravilo malo. Razume sve i može da pomalo da priča. Ne mnogo, ali priča“, kazao je Tomislav.

Prema njegovim rečima, ni njegov sin, ni on ne bi preživeli da nisu imali i da nemaju pomoć humanih ljudi. Za njegovog sina fondacija Budi human sakupljala novac preko računa i SMS poruka na broj 1070, a novac je dobija i na sopstveni žiro-račun.

„Pomoć koju dobijamo znači nam mnogo jer su veliki troškovi Dušanove nege i hrane. Ne bi mogli da opstanemo sa penzijom mojih roditelja, nadoknadom za tuđu negu i „socijalom“. Zato i želim da ponovo krenem da obrađujem drvo. Ne mogu da očekujem da nam neko stalno pomaže. Nadam se da će Dule nastaviti da se oporavlja, da će biti stabilno, da mogu da radim u radionici i da ga obilazim. Teško da bi imao kupce za nameštaj od drveta, ali imao bi sigurno za manje predmete poput ikona“, izjavio je Tomislav.

On je kazao da bi, kada bi pronašao kupca, prodao i Ajfelovu kulu od palidrvaca koja je najdraža stvar koju je napravio, samo da bi kupio CNC mašinu.

„Pravio sam je pune dve godine. Svakodnevno po tri, četiri sata sam lepio palidrvca na staklo, a posle prebacivao na konstrukciju koju sam takođe od palidrvaca napravio. Ne znam ni sam koliko sam kutija šibica potrošio. Visoka je tri metra i 30 centimetara i identična je onoj koju je Ajfel napravio. Čuvam je u sobi rasklopljenu, a jedino napolju mogu da joj postavim sve delove jer je za sobu previsoka“, rekao je Tomislav.

Ajfelovu kulu, dodao je, napravio je pre trideset godina, na nagovor poznanika koji mu je obećao da će mu za nju pronaći kupca u Americi.

„Ništa od toga nije bilo i čuvao sam je svih proteklih godina, sa namerom da je ostavim sinu za uspomenu. Međutim, sada sam spreman da je prodam samo da bi pomogao i svom bolesnom detetu i drugoj bolesnoj deci“, kazao je Tomislav.

Svi oni koji žele da pomognu da Tomislav kupi mašinu koja mu je neophodna mogu to da učine uplatom na njegov žiro-račun 160-0500100177733-59, banka Intesa.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.