Kultura

Sa nesmanjenim žarom, duboko i sa strašću, već pola stoleća i još pola decenije – O liku i delu velikog slikara

(Povodom profesora Dr Kamenka Markovića koji pedeset i pet godina kontinuirano piše i objavljuje značajne studije o Rembrantu)

Neko se, jednostavno, rodi kao umetnička duša. Taj neko nosi u sebi talenat da uoči ono lepo u svemu oko sebe, kao i talenat da ono lepo u sebi izrazi na kreativan način. I, što je možda još važnije, taj neko ima dušu koja čezne za ljubavlju i saosećanjem, dušu koja oseća svom silinom da je pozvana da postoji u zajednici sa onim drugim, u neprestanom toku primanja i darivanja lepote. Okružena lepotom, onom prirodnom, kao i onom koju ljudi stvaraju, umetnička duša komunicira sa tvorcem te lepote, sa samom sobom, ali i sa svima onima u kojima prepoznaje duhovnu srodnost. Tin Ujević, u svojoj pesmi Pobratimstvo lica u svemiru, kao da ponavlja stihove drugog jednog velikog pesnika, Volta Vitmena, te uzvikuje: “Ne gordi se! Tvoje misli nisu samo tvoje! One u drugima žive.”

Temeljnim obrazovanjem i refleksijom nad sopstvenim i tuđim iskustvima, umetnička duša, ostajući kreativna i detinje otvorena ka novim i uzbudljivim oblicima lepote, postaje esteta ili, čak, estetičar. Ovo potonje određenje podrazumeva moć da se kod drugih ljudi, kroz teorijski diskurs, pobudi osećaj za lepo, kao i potreba za promišljanjem lepote uz spoznaju njenog neizmernog značaja za čovekovu egzistenciju. Ukoliko umetnička duša nosi u sebi klicu velikog talenta i ukoliko tu klicu odgaji do samog ploda, onda se ona ispostavlja kao umetnik. Veličanstveni plodovi, svima na uzdarje, jesu delo genija. Usudio bih se da kažem da srećan i sudbonosan spoj umetnika i estetičara jeste, zapravo, spoj genija i mudraca.

Čovek koga poznajem po rečima i po delima, i koga bih voleo više i bolje da upoznam, jeste, nesumnjivo, umetnik i estetičar, a naročito – pedagog.

Komunikacija i autentično prenošenje fascinacije nad delom umetnika i nad vrlinama njegove duše jesu najneposredniji, najvatreniji i najglasniji izraz njegovog bića, kao i plod njegovog poslanstva. Uporedo sa ovim plodovima, ne manje snažne i značajne, njegove pesme i slike zrače, u smernoj tišini, u susret čitaocima i posmatračima. Profesor Kamenko Marković je svoju bogomdanu umetničku dušu uzdigao do same umetnosti i do slavoslovlja o njoj.

Porodično ognjište udahnulo je u njega toplinu ljudske dobrote i saosećajnosti prema svemu živom i lepom, a tajanstveni gen izveo ga je na put umetnosti. Kao dečak, umesto da istrebi štetočinske bube, krompirove zlatice, on ih je, u duhu neznanog pesnika koji je ova stvorenja imenovao kao zlatna, pažljivo poskidao sa stabljika i listova krompira. Upravo ovaj čin predodredio ga je kao poklonika lepote i pokovitelja prirode. Dalje, on dosledno preuzima misiju umetnika i istoričara umetnosti ne napuštajući je nikada. U tom sazrevanju i samousavršavanju, pesnički talenat bio je presudan koliko za same njegove pesme, toliko i za duboko razumevanje likovne umetnosti, za jezički izraz kojim se tajna lepote i skriva i otkriva. Lična poznanstva sa značajnim umetnicima od velike su duhovne koristi, naročito za mladog umetnika.

Da nabrojimo samo neka imena od onih koje je mladi Kamenko upoznao: Aleksandar Popović, Miodrag Bulatović, Desanka Maksimović, Zuko Džumhur, Momo Kapor, Meša Selimović, Miroslav Krleža i, na počasnom mestu – Miloš Crnjanski. U takvom se društvu kristalizuje misao i odmerava estetski sud budućeg istoričara umetnosti.

A ono što je afektivno, saosećajnost i strast, to se nosi u sebi kao lično obeležje, i to se pronosi među svima onima kojima je stalo do lepote. Plemenita pedagoška misija: „Profesor Marković nas je očarao i opsenio svojim izlaganjem. Predavanje puno snažnih emocija, divnih analiza i bisernih rečenica. Duže od dva sata uživali smo u lepoti kazivanja. Divno, veličanstveno i neponovljivo”, svedoči jedna od njegovih studentkinja. Ili: „Vaša predavanja su svojevrsne pozorišne predstave u kojima se snažno ispoljavaju ljudske emocije” – reći će jedan od studenata. A i sâm profesor dodaje: „I meni se dešavalo da tokom predavanja o Rembrantu izgubim glas i oči mi zasuze.“

Upravo je Rembrant taj velikan svetskog slikarstva sa kojim je mladi Kamenko uspostavio “pobratimstvo lica u svemiru” pre više od pedeset i pet godina. Ako uopšte može racionalno da se obrazloži ovaj izbor po duhovnoj srodnosti, onda se usuđujem da zaključim, a na osnovu Kamenkovih studija, da je to što ga je ponajviše fasciniralo kod Rembranta neka dinamična harmonija između ingenioznog tretmana svetlosti i tame, i, sa druge strane, kako on sâm kaže, „neobjašnjive drame čovekove egzistencije.” Kako drugačije, nego pomoću paradoksa, pomoću poetskog oksimorona, izraziti i dočarati tajnu i snagu lepote, nastale pod rukom majstora? Kao sabrat Rembrantov, Kamenko će reći: „Predmeti na slici su tako naslikani da svojom strukturom i materijalnošću fakture indukuju i svetlost i senku. U njegove slike ne ulazi dnevna, ili veštačka svetlost, već ti predmeti stvaraju čaroliju koja zaseni dušu čoveka.“.

Otuda, akademik Georgi Stardelov, u svom tekstu pod naslovom Slika kao fascinacija ovako karakteriše refleksije Kamenka Markovića o velikim slikarima: „(…) istorija evropskog slikarstva i život njegovih najvećih predstavnika ispričani su na više mesta jednom posebnom vrstom beletrističkog jezika zgusnutog u sugestivna pesnička i metafizička jezgra.“.

Rembrant Harmens van Rajn, veliki “slikar naravi”, posredstvom tumačenja i fascinacije umetnika i estetičara Kamenka Markovića biva još dublje spoznat i proživljen, preveden u diskurs estetike i poezije, a, opet, ostajući pritom neizreciv kao i svaka istinska lepota. Njegovo delo otkriva nam se posredno, iz autentične vizure profesora Kamenka Markovića, a, opet, otkriva nam se duboko i lucidno, i stoga obavezujuće za svakog.

I, da dodam, na kraju: postoji još samo jedan veliki umetnik koji, poput Rembranta, zauzima počasno mesto u životu i radu Kamenka Markovića – skulptor Konstantin Brankuši. Ali, to je već priča o jednom drugom jubileju.

Profesor dr Kamenko Marković: Više od pola veka opčinjen Rembrantom

 

 

Damir Malešev

 

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

2 Komentara

  1. Rembrant
    Divno napisana priča o jednom zanesenjaku koji očaran Rembrantom, kao da je živeo samo zato da bi pisao o njemu i da bi drugima pričao i očaravao ih životom tog slikarskog čuda iz Holandije. Takvih ljudi više nema, ili ih ima jako malo; živeti, putovati svetomi da bi nešto saznao o davno umrlom slikaru, samo po sebi je fascinantno. Takve ljude nije lako razumeti, ni voleti, ALI ONI SU VELIKI I RETKI.

  2. ON JE FANATIK KOJI ŽIVI ZA ISTORIJU UMETNOSTI.REMBRANT JE NJEGOVO SUNCE I NJEGOV BOG.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Back to top button

Ne možete kopirati sadržaj!

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com