Društvo

ROMAN „UVIR NA IZVIRU“ OLIVERE BUDIMIR : Priču o nesvakidašnjoj ljubavnoj priči sa ratišta uvrstiti u školsku lektiru

Roman Olivere Budimir “Uvir na izviru” je istinita priča Nišlijke Slađane Stanković i ruskog oficira Jurija. Roman je promovisan u Domu Vojske u Nišu, a promociji su prisustvovali pripadnici Kopnene vojske i građani. Početak romana, autorka Olivera Budimir počinje divnim opisom Niša, koji su u davna vremena pohodili veliki svetski putnici, ostavljajući zadivljujuća  svedočanstva o ovom veličanstvenom gradu heroju, koji je iznedrio i nesutrašivu heroinu Slađanu Stanković.

Roman govori o nesvakidašnjoj ljubavnoj priči Nišlijke Slađane Stanković, koja je kao dobrovoljac – bolničarka otišla na Kosmet da brani Svetu  srpsku zemlju, i ruskog oficira dobrovoljca Jurija Osipovskog, ovaj Rus je bio jedan od 17 ruskih dobrovoljaca koji su došli da bi pomogli u odbrani Kosova i Metohije. Imao je 35 godina i bio je ruski oficir, rodom iz Minska, Belorusija. Ova knjiga se čita u jednom dahu, kaže Đorđe Bojanić, profesor istorije u OŠ “Bubanjski heroji”.

Roman je i nesvakidašnje potresno svedočanstvo o lavovskoj borbi srpske vojske , kojoj su se bili pridružili i ruski dobrovoljci, u vreme krvavih događaja  na Kosmetu tokom NATO agresije 1999.god  i trebalo bi ga uvrstiti u obaveznu školsku lektiru, smatra Đorđe Bojanić.

“Ljubav između srpskinje i rusa je krunisana brakom. Venčali su se u uniformama 24. maja 1999. u Crkvi Svetog Đorđa u Prizrenu, a kum im je bio tadašnji ratni komandant 549. mehanizovane brigade, general Božidar Delić. Juri je mladi tada poklonio mitraljez. Dva dana kasnije je krenula jedna od najvećih ofanziva NATO i OVK na teritoriju Kosova i Metohije. Akcija je imala kobni naziv „Strela“. S neba je dejstvovala NATO avijacija, iz Albanije – artiljerija, a OVK je započela sa napadima sa kopna, tu je i bio kraj jedne velike ljubavi”,  prepričava detalje iz romana Đorđe Bojanić.

Na žalost, hrabra Nišlijka Slađana poginula je tokom ratnih dejstava na granici Kosova i Metohije. Odajući poštu njenoj hrabrosti jedna ulica u Nišu ponela je njeno ime.

„Kada se rat završio Jurij je jedno vreme bio u Nišu, svakog dana nosio sveže cveće na groblje, obilazio porodicu, a onda je nestao. Andrej je u više navrata pokušao da ga pronađe, čak i u Minsku, ali niko ništa nije znao o njemu. Kao da je u zemlju propao”, dodaje autorka upečatljivog romana Olivera Budimir,  koji svedoči o nestvarnoj ljubavnoj priči srpske dobrovoljke i ruskog dobrovoljca tokom rata na Kosovu i Metohiji.

O romanu „Uvir na izviru“  Olivere Budimir na promociji je govorila publicista Zorica Peleš, biograf  protojera-stavrofora dr Stevana M. Dimitrijevića.

„Ova knjiga treba da uđe u obaveznu školsku lektiru, meni je žao što našu decu truju raznim literaturama. Naša deca čitaju Gospodara prstena, Hobita, Hari Potera… naša deca treba da uče o našim herojima“, priča Zorica Peleš.

Na promociji svoju reč je dao i major Slaviša Fišić, koji radi u Komandi Kopnene vojske u Nišu.

„Sa svojom tenkovskom četom bio sam u Prvoj borbenoj grupi 549. Motorizovane brigade, na objektu Čeja, u širem rejonu sela Žur, oko 4 kilometara od granice sa Albanijom. Danonoćno smo bili izloženi vazdušnim udarima NATO agresora i dejstvima terorističkih grupa, koje su neprekidno pokušavale da se ubace iz pravca Albanije na našu svetu srpsku zemlju. Ni milimetar se nismo povukli, već smo naterali šiptarske terorističke snage u panično bekstvo i povlačenje nazad u Albaniju, iako su goreli nebo i zemlja“, priča major Slaviša Fišić.  “Tokom NATO agresije i borbe 1998. i 1999.godine, herojski je poginulo 87 pripadnika brigade. Među njima je i srpski dobrovoljac Slađana Stanković iz Niša, ovekovečena i u Spomen sobi Komande kopnene vojske u Nišu, po ideji i pod rukovodstvom komandanta Kopnene vojske, generala-potpukovnika Milosava Simovića“, priča major Slaviša Fišić.

Među onima koji su govorili o knjizi i događajima o kojima se govori u njoj bio je Albert Andiev, jedan od junaka iz knjige Olivere Budimir.

Njegovo herojstvo i borba za srpski narod i pravoslavlje ogleda se, pored ostalog, u činjenici da, kada ga je teroristički snajper pogodio u desno, on je svoj snajper prebacio na levo oko i nastavio da se bori dok nije pao u nesvest. Posle tragedije prebačen je u bolnicu u Prištini, a onda na VMA u Beogradu. Čim se malo oporavio, pobegao je iz bolnice i vratio se na ratište. Izgubio je desno oko, ranjen je i u ruku i ratni je vojni invalid. Andiev je iz Vladikavkaza, on ima ratnu priču od koje se može napisati ceo roman, prenosi Đorđe Bojanić.

Slučaj je hteo da Zorica Peleš i Đorđe Bojanić iz Niša napišu knjigu “Srpsko ruski britanski odnosi”, koja je pre dve godine prevedena na ruski jezik. Do knjige je došla Ekatarina Morozova, filmska pozorišna glumica i vodeći scenarista filmske kuće Kutuzov. Ekatarina drži časove glume po ključu Stanislavskog. Ona je došla na ideju da napravi scenario za film po ovoj knjizi, dok je pregovarala sa Zoricom Peleš, naglasila je da je tu po njenoj ideji potrebna i neka ljubavna priča, koju sada imamo u romanu “Uvir na izviru”, tako da uskoro možemo očekivati novi rusko-srpski film.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pročitaj i :
Close
Back to top button