Raste tražnja za stanovima, rastu i cene

Najnoviji podaci Republičkog geodetskog zavoda pokazuju da od 2018. godine u Nišu konstantno raste broj kupljenih i prodatih stanova i kuća, pa je samo u trećem kvartalu njihov broj bio 959, što je za 2,1 odsto više nego 2020. godine.

Od tog broja 65 odsto nekretnina u kupljeno je gotovinom, dok je prošle godine u istom periodu 55 odsto kupaca platilo stan u Nišu kešom, a ostali su podizali kredit. U Nišu su najtraženiji, a ujedno i po kvadratu najskuplji, jednosobni i dvosobni stanovi.

Oni koji sada tragaju za stanom od oko 60 kvadrata govore da se takvi stanovi prodaju odmah nakon što investitori krenu da grade temelj stambenog objekta, iako su cene u poslednjih godina dana drastično porasle. Stanovi u novoizgrađenim objektima u centru ne mogu da se kupe za manje od 1.300 evra po kvadratu, a u takozvanim „pametnim“ zgradama prodaju se za 2.000 evra po kvadratu sa uračunatim PDV-om. Na periferiji je situacija nešto povoljnija, u novoizgrađenim zgradama, recimo, na Somborskom bulevaru, Čalijama ili Donjoj Vrežini moguće je kupti stan i za 1.100 evra, ali cene se uglavnom kreću od 1.200 do 1.400 evra po kvadratu. Do pre par godina u tim niškim naseljima dvosoban stan je mogao da se kupi za 650 evra po kvadratu, a u centru Niša je novogradnja koštala oko 1.000 evra.

Poskupeli su i stari stanovi, na najatraktivnijim lokacijama u gradu kao što su Bulevar Nemanjića ili Bulevar Zorana Đinđića vlasnici sada traže uglavnom 1.200 evra po kvadratu, dok je na perefieriji cena za oko 200 evra niža, ali i tu postoje bitne razlike u zavisnosti od toga na kom spratu se nalazi stan i da li je zgrada sa liftom ili bez njega. Prema rečima trgovaca nekretninama interesovanje kupaca je mnogo veće nego što ima slobodnih stanova, a razlog je to što stanove kupuju podjedanko i Nišlije i stanovnici okolnih gradova i mesta, iz različitih razloga, zbog upisa dece na fakultet u Nišu ili zapošljavanja u tom gradu.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu dr Boban Stojanović rekao je da postoji više razloga zbog čega je tražnja za stanovima značajno porasla, a samim tim i cena stanova. „Kapital beži iz štednje jer se skoro i ne isplati pošto je kamata simbolična ili i ne postoji. Sa druge strane kod nas ne postoji finansijsko tržište da bi čovek kupio neke hartije od vrednosti. Promet na Beogradskoj berzi je skroman i dosta toga je problematično. U takvoj situaciji kapital beži u sigurne plasmane, a to su nekretnine. Imamo preko stanogradnje i pranje para i to je jedan od razloga povećane tražnje za stanovima“, objasnio je dr Stojanović.

On je kazao da je u „vreme korone“ dosta novaca „ubrizgano“ u skoro svim društvima u svetu, a taj novac išao je ka bogatima i oni su ga usmerili u nekretnine. Na skok cena nekretnina, dodao je dr Stojanović, uticao je i rast cena građevinskog materija, koji je sa druge strane i poskupeo zbog povećane tražnje

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.