„Na kućnom pragu“: Podrška ženama u ruralnim sredinam koje su žrtve porodičnog nasilja

Finansijsku podršku projektu pružio je Kabinet ministarke bez portfelja zadužene za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena.

Projekat podrazumeva radionice koje se odnose na tri sela u Nišavskom i Topličkom okrugu, a to su Žitorađa, Hum i Gadžin Han.

Početak projekta je već danas u Žitorađi, radionica u Gadžinom Hanu je 7. novembra, a za 5. decembar je predviđen Hum.

Rezultati projekta će biti predstavljeni javnosti 10. decembra na završnoj konferenciji.

Ideja je osmisljena kao informaciono i emocionalno osnaživanje žena u ruralnim sredinama.

„Nadam se da ćemo zajedno sa sagovornicama i učesnicama na projektu da odgovorimo na zadatak koji je postavljen ispred nas, a to je edukacija žena u ruralnim sredinama, pre svega zato što mislim da je edukacija stub prevencije i ona osnažuje žrtvu da prijavi nasilje jer mnogi građani ne znaju kako funkcioniše sistem zaštite, a mi ćemo biti tu da im približimo taj način funkcionisanja koji će njima pomoći i osnažiti ih da prijave nasilje, sprečiti njihovu sekundarnu viktimizaciju i u budućnosti možda i smanjiti broj neprijavljenih slučajeva, a ono što je najvažnije jeste vratiti poverenje u institucije sistema. Na kraju je važno sprečiti ponavljanje nasilja jer znamo da nijedno nasilje nije prolazno i da nije opravdano, tako da podrška mora da postoji“, kazala je Marija Cvetković, tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu.

Najčešća vrsta i oblik nasilja koje se prijavljuje jeste fizičko nasilje.

„Ono što se najčešće prijavljuje kao vrsta i oblik nasilja, to je svakako nasilje koje je najvidljivije, a to je fizičko nasilje koje se dešava i koje predstavlja fizičke akte jednog člana porodice kojima on ugrožava telesni integritet drugog člana porodice, nanosi fizičke bolove i patnje. Pojavni oblici su različiti, pojavljuju se kao šamaranje, udaranje, davljanje i svaki drugi akt koji ima za posledicu povredu telesnog integriteta člana svoje porodice“, dodala je ona.

Pored fizičkog, drugi najzastupljeniji vid nasilja jeste psihičko, odnosno emocionalno nasilje, koje nema očigledne posledice.

„Takođe ga vrši član porodice prema drugom članu porodice kroz različite ucene, pritiske, emocionalnog uslovljavanja, zabrane održavanja kontakata sa porodicom ili prijateljima kroz pretnje i kroz ugrožavanje sigurnosti na bilo koji drugi način. Takva postupanja su sadražana i tretirana kroz krivična dela koja su predviđena Krivičnim zakonikom“, kazala je ona.

Treći oblik nasilja koji je takođe u velikoj meri zastupljen je seksualno nasilje koje podrazumeva povredu polne slobode drugog člana porodice.

„Sve one seksualne radnje koje se dešavaju bez pristanka drugog člana porodice uz upotrebu prinude, sile ili prednje. Tretirana su u okviru krivičnih dela silovanje, nedozvoljene polne radnje, polno uznemiravanje ili ako je reč o detetu, odnosno maloletniku kao žrtvi, i obljuba sa detetom“, dodala je.

Najmanje prepoznato je ekonomsko nasilje. Reč je o nasilju gde jedan član porodice koji je u boljoj finansijskoj poziciji ostvaruje dominaciju nad drugim članom porodice. Cilj onog ko sprovodi ovakav vid nasilja je da se njegov dominantan položaj u porodici zadrži na osnovu toga što će drugom članu porodice uskratiti sredstva za život, sprečiti ga da se zaposli ili ga prinudi da podigne kredit.

Još jedan vid nasilja je digitalno nasilje. Ono se javlja putem društvenih mreža i savremene tehnologije. Upućuju se pretnje, ucene ili se šire pornografski sadržaji i intimne fotografije. Ovakva ponašanja se takođe sankcionišu u okviru krivičnih dela nedozvoljenog prikazivanja tuđeg portreta, snimka i fotografije, ali i kroz ugrožavanje sigurnosti i nasilja jednog člana prema drugom članu porodice.

„Ono što pojedince u našem društvu najviše ispunjava je porodica, a da bi normalno funkcionisala, porodica mora biti zdrava. Porodice kod kojih je prisutno porodično nasilje ne vrše tu funkciju. Zbog toga svaka institucija na svoj način mora da se bori protiv nasilja u porodici koje je rasprostranjeno i ima dalekosežne posledice, pre svega po zdravlje članova porodice, a i zbog toga što je porodica mesto gde se formiraju budući obrasci ponašanja“, kazala je Lidija Stanković, socijalna radnica Centra za socijalni rad u Nišu.

Centar za socijalni rad prilikom nasilja u porodici ima zadatak da obezbedi sigurnost žrtve, dok se policija i tužilaštvo bave nasilnikom.

„Prvi cilj Centra za socijalni rad je da se osigura bezbednost žrtve. U tim hitnim intervencijama koje se pružaju u saradnji sa policijskom upravom i tužilaštvom, najpre žrtvu odvajamo od nasilnika i organizujemo da se bezbedno smesti. Nakon toga se u Centru za Socijalni rad pruža psihosocijalna podrška. Dok se tužilaštvo i policija prevashodno bave nasilnikom, Centar za socijalni rad je fokusiran na žrtve“, dodala je ona.

Žene koje su žrtve porodičnog nasilja dobijaju novčanu i pravnu pomoć ukoliko im je ona potrebna.

„Kroz razgovor sa našim profesionalcima žrtva bude osnažena i pružaju joj se informacije o svim resursima, odnosno pravima koje ona ima. U nekim pravima kao što je to pravo na novčanu socijalnu pomoć ukoliko ispunjava određene uslove, naši profesionalci pomažu ženi da ostvari to pravo na jendokratnu pomoć, dobija sve potrebne informacije od usluga koje ima u zajednici. Žrtve porodičnog nasilja često nisu obaveštene da imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć ili kada su obaveštene, ne znaju postupke kako da ostvare tu pomoć. Tu mi pružamo podršku i informacije“, kaže ona.

Centar kroz saradnju sa Nacionalnom službom za zapošljavanje pruža i podršku ekonomskog osnaživanja žena ukoliko im je takva vrsta podrške potrebna. Kada žene nemaju adekvadnu kvalifikaciju, Centar za socijalni rad u Nišu im pruža pomoć kroz program radnog angažovanja. To podrazumeva da se žene koje nisu u radnom odnosu uključuju u rad budžetskih ustanova gde dobijaju određenu nadoknadu.

„Nasilje u porodici ostavlja jako teške posledice na psihofizički razvoj svakog deteta. To su traume koje ta deca nose tokom čitavog života. U nekim slučajevima to su deca koja su indirektno bila izložena nasilju u porodici tako što su samo posmatrala nasilje koje otac vrši prema majci, a u nekim slučajevima je to bilo direktno, bili su direktno žrtve fizičkog ili nekog drugog oblika nasilja. Bez obzira na to o kom se obliku nasilja radi, to ostavlja jako teške posledice. Ono što veoma često primećujemo kod te dece je da pre svega imaju veoma često psihosomatske tegobe, anksioznost, poremećaj spavanja, tikove i sve su to posledice pretrpljenog nasilja. Takođe, ono što se zapaža je da imaju slabiju koncentraciju i pažnju i da samim tim postižu slabiji uspeh u školi. Zbog toga im je neophodna naša pomoć i mi im u tome pomažemo, gde ih uključujemo u različite vrste edukativnih i kreativnih radionica. Naš cilj je da se oni emocionalno distanciraju od pretrpljenog nasilja“, rekla je Šonja Šćekić, direktorka Sigurne kuće u Nišu.

Kako je kazala direktorka Sigurne kuće u Nišu, ideja da se dođe do žena koje žive u udaljenim mestima postoji već dugi niz godina. Dodala je i da je ovo prvi projekat koji se sprovodi na teritoriji Nišavskog i Topličkog okruga, a koji se bavi zaštitom žena iz ruralnih sredina. Kazala je i da se nadaju da će korak po korak doći do svake žene kojoj je pomoć potrebna.

Instalirajte iOS ili Android aplikaciju

Niške Vesti