“Vraćanjem obaveznog služenja vojnog roka, dobićemo zdraviju omladinu, sposobnije građane, moćniju vojsku i jaču državu“, smatra Komandant Kopnene vojske general potpukovnik Milosav Simović. Srbija je od 2011. godine, kada je zvanično obustavljena obaveza služenja vojnog roka, izgubila oko pola miliona pripadnika rezervnog sastava.
Jedan od najvažnijih nosilaca inicijative za reaktivaciju obaveznog služenja vojnog roka je Klub generala i admirala Srbije, organizacija koja okuplja nekadašnje najviše vojne starešine. U Klubu ističu da je Srbiji potrebna snažna vojska, koja pored dobre organizacije, opremljenosti i obučenosti podrazumeva i adekvatnu brojnost. Preduslov za to je odmrzavanje obaveze služenja vojnog roka i obuka stanovništva za odbrambene zadatke.
„Obaveza služenja vojnog roka u nekim evropskim zemljama nije ukidana. Srbija trenutno ima profesionalnu vojsku. Najidealnije je imati profesionalnu vojsku i obavezno služenje vojnog roka. Trenutno imamo služenje vojnog roka po dobrovoljnom principu, mada bih ja voleo da se vrati služenje vojnog roka, jer ćemo tako imati zdraviju omladinu, sposobnije građane, moćniju vojsku i sigurno jaču državu Srbiju“, kaže komandant Kopnene vojske general potpukovnik Milosav Simović. 
Srbija je od 2011. godine, kada je zvanično obustavljena obaveza služenja vojnog roka, izgubila oko pola miliona pripadnika rezervnog sastava. Do 2003. godine broj regruta na godišnjem nivou iznosio je oko 50.000. U periodu od 2003. do 2010. godine na služenje vojnog roka upućeno je oko 190.000 regruta, što je u proseku oko 22.000 godišnje. Posle uvođenja dobrovoljnog koncepta za dobrovoljno služenje vojnog roka prijavilo se manje od 10.000 mladića i devojaka. Stanje rezervnog sastava, zbog toga, umanjeno je za oko 180.000 vojnih obveznika. Istovremeno, zbog prekoračenja starosne granice, broj obveznika iz rezervnog sastava smanjen je za oko 300.000 lica.
U jeku reforme oružanih snaga 2010. definisano je brojno stanje od 10.918 profesionalnih vojnika i 36.000 pripadnika mirnodopske vojske. Puna popuna jedinica nikada nije do kraja izvršena. Ukoliko se ovakav trend nastavi, za deset godina oružane snage imaće dramatično manje ljudi za popunu po ratnoj formaciji. Profesionalni vojnik, uz to, može da raskine ugovor kad god poželi, što govori o ranjivosti sistema i opasnosti od masovnog odliva vojnika. Sa takvim kadrom ne može da se gradi siguran sistem odbrane. U slučaju spoljne agresije, drugim rečima, država neće imati koga da pozove u stroj odbrane, smatraju stručnjaci.
Praksa pokazuje da je sve manje zemalja koje se odriču vojne obuke širokog kruga stanovništva. U Austriji vojni rok je obavezan za punoletne mladiće i traje šest meseci Švajcarska, koja je neutralna od 1815. godine, ne odriče se obaveznog petomesečnog služenja vojske, uz trajno zaduživanje naoružanja i opreme. Obavezni vojni rok u trajanju od šest do 12 meseci poznaje i Danska, Norveška, Finska, Estonija, Grčka
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
