“Rad krepi mladost, veseli starost, krasi sreću, a nesreći pruža utehu”. Tako je govorio jedan od najsvestranijih umova svih vremena, Ciceron. U ovoj kratkoj rečenici leži upravo ono što govori veliku istinu o radu – da samo on može da pruži vidljive rezultate, ali čak i kada njima ne budemo zadovoljni, može da nas uteši sam po sebi. Možda je malo onih koji u našem gradu pokušavaju da isključivo vrednim radom nešto izgrade, ali verujte, ima ih.
Koliko god bila nezavidna situacija na našim prostorima, posmatrajući pre svega uslove za rad i mogućnost ličnog napredovanja, nekako se čini da je sport svetla tačka i nešto što se, s vremena na vreme, može nazvati perspektivnim zanimanjem.
Upravo je sagovornik našeg portala neko ko to svojim primerom može da dokaže, ali i neko ko se trudi da “krade zanat” od onih naprednijih i pomogne svom narodu da se pomeri sa mrtve tačke.
Nenad Veljković, u svom gradu poznatiji kao Kempes, veruje da stvari mogu krenuti na bolje i da će jednog dana biti onako kako svi potajno priželjkujemo. Kada je pre dve godine okupio mlade igrače željne rada na sebi i napretka, znao je da će njegov KMF “Radnički” jednog dana dostići onaj nivo kakav ovaj grad i njegovi navijači zaslužuju. KMF Radnički rastao je iz dana u dan, a sa njim i njegovi članovi. Danas je ovaj klub na putu da ostvari ono što je zacrtao još u pripremnoj fazi.
“Pre svega Kmf Radnički je figurativno rečeno “ratar”. Čovek koji zna da isključivo zavisi od svog rada, čovek koji shvata kakav je proces od semena do ploda i čovek koji je spreman da zasuče rukave i prione na posao, a da pritom bude naoružan ogromnim strpljenjem. U moru klubova koji na sve moguće načine jure rezultate mi upravo radimo suprotno, ulažemo rad a čekamo rezultat. Mislim da smo za dve godine koliko postojimo uradili dosta, ali još mnogo toga treba da se uradi i to je ono što nas gura napred.“ počinje Kempes.
On je u svojoj kako igračkoj tako i trenerskoj karijeri imao prilike da se upozna sa velikim klubovima, a proteklih godina i sa načinom njihovog funkcionisanja. Danas se trudi da taj model preslika i na svoj klub, čime će pre svega svoje igrače naučiti pravim vrednostima u sportu, a kada dođe trenutak da obuku dres, istrče na teren i pokažu sve ono čemu ih je naučio, oni će dati primer i ostalim klubovima kako to zapravo treba da izgleda.
“Imao sam sreće da vidim kako funkcionišu veliki klubovi pa je to zapravo nešto što bih voleo da zaživi u gradu u kom sam rođen. Kada se rodila ideja o Klubu malog fudbala Radnički svi su pričali da je nemoguće, isto kao što su pričali da je nemoguće doći do Barcelone, a na kraju ja sam bio tamo. Od tada “ne može” i “nemoguće” u mom rečniku apsolutno ne postoji.”
Imao je prilike da u prestonici Katalonije radi na svom napretku po pitanju trenerskog rada, a osim toga pružila mu se šansa da sarađuje sa još jednim velikim klubom.
“Od prošle godine sam član kluba SK Slavia Prag i to u ulozi glavnog trenera. Ne bih bio iskren kada bih rekao da postoji ogromna razlika između klubova ovde i tamo, ali upravo zbog toga sam insistirao na dovođenju Ivana Božovića, jer sam uveren da ćemo daleko brže doći do cilja. Ujedno ću i ja kao trener moći brže da napredujem. Zapravo je sve u tri stvari: Fokus, pristup i disciplina” otkriva ovaj iskusni trener.
Lako je otići u bolju sredinu, uživati u svemu onom o čemu trenutno možemo samo da maštamo, a onda pričati kako je tuđe dvorište sređenije. Svestan je toga i Kempes, ali za razliku od mnogih, nije neko ko samo priča o tome. Zajedno sa timom ljudi okupljenim oko sebe, svakodnevno radi na tome, da i nama jednog dana bude kao u komšiluku. Kako je proces dug i mukotrpan, mnogi se u njemu u startu izgube i koriste pogrešna sredstva za dolazak do samog cilja.
“U svakom zlu ima nešto dobro. Nažalost, od trenera u Nišu sam naučio kako ne treba, i kakav nikada ne smem biti ni u najgorem košmaru. I mislim da je to kamen oko vrata upravo. Ovde ljudi “svaštare” svi su i zubari i vodoinstalateri, i stonoteniseri, i trgovački putnici i doktori, i mesari i futsal treneri. Fokus im je na previše stvari, pristup amaterski a disciplina i ne postoji.” tvrdi Veljković.
Ipak, da ne bude da je sve crno, uverava nas trener da bolji dani tek dolaze. Stvari polako dolaze na svoje, a sigurno da je za to glavni “krivac” upravo onaj proces o kojem smo govorili na početku ovog razgovora – rad. Ove godine niški sport beleži sjajne rezultate, a KMF Radnički, zajedno sa svojim “starijim bratom” FK Radničkim, iz dana u dan raste i ispisuje novu istoriju.
“U početku je bilo zaista teško, ali to je i normalno. Sada se pojačavamo u svim strukturama kluba, grad je, čini mi se, prepoznao trud pa imamo i termine, javljaju se ljudi koji su spremni da pomognu i finansijski. Stariji brat je u Evropi konačno, članovi smo sportskog društva… Imamo zanimljiv projekat vezan i za inostranstvo ali o tome kad dođe vreme. Sve u svemu, sve ide svojim tokom i svi smo zadovoljni. Siguran sam da tek dolaze lepi dani za naš klub i niški futsal” zaključak je našeg današnjeg sagovornika.
Nenad Veljković dokazivao se kao futsaler u klubovima poput Kopernikusa, Koske, Vik Naisusa, Novog Pazara, Mima Trnave (Slovačka), Tango Brno (Češka), Leijona futsal (Finska)… Sada je došlo vreme da se dokaže i kao trener, ali ne običan trener, već neko ko je spreman da i dan danas uči i napreduje. On svojim primerom to svakako pokazuje, a na ostalima je da prepoznaju i da shvate da samo trudom, radom i konstantnim edukovanjem možemo u korak sa svetom.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
