„Lečenje ratnih rana ekstremiteta“, knjiga je profesora dr Zorana Golubovića, direktora Klinike za ortopediju i traumatologiju Kliničkog centra u Nišu koja je nakon objavljivanja izazvala veliko interesovanje javnosti i stručnjaka koji se bave ovom granom medicine.
Prema njegovim rečima, knjiga je svojevrsni zapis kojim će od zaborava da se sačuva rad medicinskog osobolja na zbrinjavanju ranjenika tokom ratne 1999.godine, ali će poslužiti i mlađim kolegama da nešto nauče iz nje. Sa preko 1.500 slika na 500 strana, profesor dr Golubović je zabeležio događaje u hirurškoj sali u vreme bombardovanja Srbije od strane NATO pakta vodeći se idejom da ono što nije zapisano, nije se ni dogodilo. Knjiga je, sama po sebi, svojevrsni dokumnet o jednom vremenu koji treba da ostane mladim pokolenjima i kolegama, ali čuva i deo istorije našeg naroda i događaja u toku bombardovanja 1999.godine. Naći će se uskoro u univerzitetskim bibliotekama.
„Bio je to jedan od motiva da zabeležim sa koliko požrtvovanosti i zalaganja su medicinski radnici pomagali ranjenicima u to vreme“, kaže dr Zoran Golubović. „Ova knjiga, to su njihovi rezultati i njihov uspeh“.
Knjiga obrađuje lečenje ranjenika u toku ratnih dejstava na Kosovu i Metohiji. Ranjenici su zbrinjavani u Vojnoj bolnici i Kliničkom centru u Nišu, i u tom periodu je zbinuto oko 2.000 ranjenika, kaže profesor dr Zoran Golubović i dodaje:
„Motiv za pisanje knjige je potreba da se iskustvo kolega, i moje lično iksustvo, u lečenju ratnih rana sažme na jednom mestu u vidu pisane reči i to ostavi mlađim kolegama“.
Osoblje je svoj posao obavljalo profesionalno lečeći ranjenike po prioritetu hirurškog zbrinjavanja.
„Kada stignu do nas nije nam bilo važno ni koje su vere, nacionalnosti ili kojoj vojsci pripadaju. Lekovi, implantanti i zalihe krvi raspoređivani su prema medicinskim indikacijama. Onog trenutka kada bi stalo bombardovanje, medicinsko osoblje koje nije bilo u rasporedu rada dolazilo je od kuće i svi su se uključivali u rad“, kaže Golubović i dodaje da je njegov zadatak bio samo da prikupi materijal, a sve ostalo je koliko njegov toliko i podvig njegovih kolega.
„Ratna hirurgija je uvek hirurgija koja se izvodi veoma temeljno i detaljno i važno je da se u određenom vremenskom periodu odradi sve što je potrebno da se pacijent spasi. Smatra se da je obrada ratne rane najoptimalnija ukoliko se uradi u prvih šest sati ranjavanja, nakon toga dolazi do razvoja infekcije“, objašnjava Golubović.
Lekari su činili i više od toga. Nije bilo odustajanja, predaje i odstupanja pred većim izazovima.
„Dešavalo da ranjenici stignu i posle tog vremena, ali smo mi uspevali da obavimo svoj zadatak. Borili smo se za svakog pacijenta. Sve što smo mogli da učinimo, učinili smo da tim ljudima pomognemo, da lečenje bude što bolje, a rezultati lečenja još bolji“.
Knjiga će biti od velikog značaja i za studente medicine.
„Cilj ove knjige je da studentima, lekarima i mladim hirurzima pružimo najznačajnije informacije iz domena. Stečena iskustva u ratnoj hirurgiji predstavljaju dragoceno iskustvo kako za ratnu, tako i mirnodopsku traumu“, kaže Golubović.
Knjiga je posevećna i borcima za slobodu Srbije, ranjenicima i njihovim doktorima, medicinskim sestrama i svom medicinskom i nemedicinskom osoblju, a poruka knjige je da rat nikada i nikome nije doneo dobro, da žrtava ima na obe strane i da se nešto slično nikada više ne ponovi.
Objavljeni rezultati u knjizi su rezultati svih doktora iz Vojne bolnice u Nišu, iz Gradske bolnice i svih onih koji su učestvovali u zbrinjavanju ranjenike. Većina slika koje se nalaze u knjizi, a ima ih oko 1500 napravljene su tokom lečenja ranjenika, odmah nakon prijema. Knjiga je i po tome jedinstvena kao i po tematici koja je u njoj obrađena.
Predgovor su napisali protojerej stavrofor Jovan D. Ilić i pukovnik dr Dragan Nikolić, specijalista ortopedske hirurgije i traumatologije koji je u to vreme bio načelnik na VMA. Na samom kraju knjige nalazi se spisak svih lekara, medicinskih sestara i tehničara kao i ostalog medicinskog osoblja koje je učestvpovalo u zbiranjavanju ranjenika tokom ratnih dejstava 1999.gdoine.
„Ovo je dokumnet koji treba da ostane mladim pokolenjima i kolegama. Naći će se uskoro u univerzitetskim bibliotekama i ona je neka vrsta istorije našeg naroda. Dokaz šta se događalo u toku bombardovanja 1999. godine“, zaključuje profesor dr Zoran Golubović.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
