U Gradskoj kući u Nišu održana je Konferencija pod nazivom „Lokalizacija ciljeva održivog razvoja – ostvarenje Agende 2030“, kojoj je prisustvovala i ministarka bez portfelja Slavica Đukić-Dejanović. Ova agenda sadrži 17 ciljeva razvoja, koji se fokusiraju na iskorenjavanje siromaštva,obrazovanje, socijalnu i zdravstvenu zaštitu. U sferi socijalnog, ekonomskog i ekološkog života, svih zemalja članica UN donet je dokument koji je obavezujući jer su same zemlje učestvovale u donušenju dokumenta, da se poprave životi pojedinaca i grupa koji su najugroženiji. Niko u tim zemljama ne može da ostane iza kolone koja ide napred i koja ide ka održivom razvoju, kazala je Slavica Đukić Dejanović. Od 17 osnovnih ciljeva, Srbija je izdvojila 4 prioritetna, a to su dobro zdravlje, kvalitetno obrazovanje, dostojanstven rad i ekonomski rast i mir, pravda i snažna institucija.
“Najbolesniji, najsiromašniji, nezaposleni, oni koji nemaju krov nad glavom, oni koji nemaju vodovod, kao i oni koji brinu o energiji i održivosti energije, svi oni moraju biti najpre obezbeđeni da bi društvo moglo da ide napred i oni su prioritet kada su u pitanju ciljevi održivog razvoja za narednih 10 godina”, izjavila je ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku profesorka dr Slavica Đukić Dejanović.
Ciljevi održivog razvoja predstavljaju univerzalni poziv na delovanje radi iskorenjivanja siromaštva, zaštite životne sredine i obezbeđivanja mira i prosperiteta za sve, a zasnivaju se na uspehu milenijumskih ciljeva razvoja, rekla je ona.
Ministarka Đikić Dejanović je dodala da smo u dostizanju ovih ciljeva napravili neke pomake, ali je važno napomenuti da 65 do 70 odsto ciljeva se realizuje na nivou jedinice lokalne samouprave.
“Nekako nam se čini da predstavnici najodgovornijih još ne doživaljavaju to kao svoj zadatak, jer zadatak je da se u rešavanje ovih problema uključe svi, nevladin sektor, mediji, mladi, akademski svet”, dodala je Đukić Dejanović.
O ciljevima Agende 2030 govorila je i načelnica Nišavskog okruga, Dragana Sotirovski. Ona je istakla da svaki od 17 ciljeva i 169 potciljeva može biti izazov za neku lokalnu samoupravu.
“Nisu sve naše lokalne samouprave niti na istom stepenu razvoja. Kada poredimo sever i jug zemlje možemo da kažemo da su naše lokalne samiuprave u nešto lošijoj poziciji s obzirom na to da mnoge spadaju u nerazvijene opštine. I upravo smanjenje tih razlika i ova agenda nas obavezuju”, istakla je Sotirovski.
Grad Niš daje doprinos ostvarivanju ciljeva Agende 2030, istakao je ovom prilikom predsednik skupštine Grada, Rade Rajković.
“Ono što grad Niša ima je strategija koja je urađena još pre 7 godina i odnosi se na 2020. godinu, a u najveće spremamo novu strategiju 2020-2030. Ona bi trebalo da se donese početkom sledeće godine a Grad Niš mnogo radi na tome. Fokus je na snabdevanju vodom niških sela i naselja koja nemaju pijeću vodu. Takođe i železnički čvor koji je predstavljen kao višedecenijski problem i izmeštanje pruge iz centra Niša ali i zapošljavanje mladih”, kazao je Rajković.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
