Niš je osamdesetih godina bio četvrti grad po bruto prihodu po glavi stanovnika. Radile su velike fabrike, Mašinska i Elektronska industrija, Duvanska, Vulkan, Angropromet, masa tih firmi koje su bile bazirane u Nišu. Pojedine fabrike imale su svoje pogone u Beogradu, ali i u mnogim gradovima bivše republike, recimo Elektronska je imala u Hrvatskoj. Te pogodnosti je osetio svaki kraj u Nišu.
Svaki kraj u Nišu je bio jedan mali grad, priseća se pisac Dejan Stojiljković koji je svoje detinjstvo proveo na Panteleju.
“Svaki kraj je bio za sebe i niste morali uopšte da izlazite iz svog kraja jer ste imali sve. Pantelej je imao nekoliko popularnih kafića, a jedan od njih svakako je bio “Džoker”, u kojem su dolazili ljudi iz grada. Sećam se kada sam prolazio tu uveče bio je ogroman broj parkiranih automobila, dolazile su tu gradske cure, mangupi iz svih delova grada, niste mogli da nađete mesto u kafiću petkom i subotom”, kazao je Stojiljković.
Prema njegovim rečima Pantelej je imao još mnoštvo kafića i kafana, naročito u Jagodin mali, ali bilo je živo i u drugim delovima te opštine.
“Ja sam stanovao u Borskoj ulici, i u tom delu prema Viniku bile su i kafane i tada popularne fliperane. Jedna od najpopularnijih bila je Veljina fliperana koja se nalazila u porti crkve Svetog Pantelejmona”, ističe Stoiljković.
Mladi su se okupljali upravo u porti crkve.
“Tu smo se preko dana igrali fudbal, uveče smo se družili, ali ono što je bitno je to da si ti u svom kraju mogao da imaš noćni život, kao da si u malom gradu. Pantelej je imao svoj centar koji je bio oko crkve, imao je svoj “Novi Beograd”, to je deo na kraju Somborske, kafane, administraciju u Mesnoj zajednici, škole, vrtiće, fudbalski klub “OFK Niš”… Ono što je imao neki mali grad, recimo Ćuprija, to je imao Pantelej u vreme osamdesetih. Kod Engleskog doma je bila velika bina na kojoj su se održavali koncerti… Sve ste imali na jednom mestu i niste imali potrebu da prelazite reku, jedino kada ste hteli drugačiju vrstu zabave onda ste odlazili u Dušanovu ulicu”, rekao je Dejan Stojiljković Niškim Vestima.
U Meznoj zajednici su čak i organizovane pozorišne predstave, guslarske večeri književne večeri…
“Ja sam bio član hora, tamo smo imali koncerte. Po samoj opštini se videla jedna organizovana zemlja, jedan organizovan grad, sa ozbiljnim standardom”.
Iznad Panteleja, u vikend naselju na Viniku mnogi su imali vikendice. Tu su i mnoga izletišta, tu je Čegar…
“Sada kada se prisećam mogu da kažem da kao da smo bili jedan idilični američki grad u nekom Kanzasu, ili tako nešto”, završava priču o životu u ovom delu grada jedan od najčitanijih srpskih pisaca.
Tekst je deo projekta „Priče iz Panteleja“ koji je podržan od strane GO Pantelej u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
Divan osvrt na detinjstvo i mladost. ❤
Hvala!