Drama Kokoške, tragikomična priča o teroru mladosti i lepote i svojevrsnom estetskom fašizmu, koji se sve više nameću kao neke od najznačajnijih devijacija doba u kojem živimo, po tekstu Žarka Jokanovića, a u režiji Marka Jovičića pretpremjerno će biti prikazana večeras u Narodnom pozorištu od 20 sati na maloj sceni. Premijera je zakazana za sutra, a reprizu premijere za nedelju 26. novembar u istom terminu.
Iz niškog narodnog pozorišta kažu da je ostalo još vrlo malo karata za reprizu premijere. Mala scena ima 80 mesta.
Drama Kokoške je tragikomična priča o teroru mladosti i lepote i svojevrsnom estetskom fašizmu, koji se sve više nameću kao neke od najznačajnijih devijacija doba u kojem živimo. Radnja se odvija u kozmetičkom salonu.
„Došli smo u situaciju da ljudi, prevashodno žene sami nameću obavezu da večito budu mlade i lepe što je neka vrsta protivprirodnog bluda jer sve treba da bude prirodno, pa i taj proces starenja. Ako to sebi nametnemo kao obavezu, u nekom trenutku postajemo robovi toga i to se ne zaustavlja, već širi. Sa pojavom društvenih mreža taj teror mladosti i lepote je postao zastrašujući. Ova predstava će kroz smeh doneti odgovore na mnoga pitanja. Ovo nije uvreda za žene, već društvena kritika da treba ulagati u spoljašnjost“, pojašnjava Žarko Jokanović.
Tekst Kokoške napisan je 2007. godine, ali, nažalost, danas je još aktuelniji.
„Sve je
u kontri napravljeno i svako od njih uživa u tome da brani svoju kontru i prikriva ono što je zapravo. Svaka od njih ima svoj monolog i song gde prikazuje svoju stranu. Publici će biti zabavno, a verujem da tako izgleda u kozmetičkim salonima. Ljudima će se dopasti jer mi u svakodnevnom životu glumimo konstantno. Verujem da će se ovaj komad često igrati i da će dosta dugo biti na repertoaru“, ističe Marko Jovičić.
Opsednutost lepotom i večitom mladošću poprima oblike društvene patologije, a žrtve su najčešće žene koje su umnogome same sebi nametnule taj izopačeni imperativ i teret. Biti ili ne biti nije više šekspirovska dilema, nego naziv kozmetičkog salona – a to je postala i mantra današnjice koja ima i dodatak, pa sada glasi: Biti ili ne biti lep i mlad. Sve ostalo je smrt – lično, što se u ovom tekstu na farsičan način pojavljuje kroz reklame u radio emisiji krajnje fašisoidnog naziva: Ko nije lep – ne treba da živi. Jer, na sve to se nadovezuje marketing moćnih korporacija, koji u svom podkontekstu ima upravo ovu izopačenu rečenicu. Zato je danas strah od gubitka lepote i mladosti gotovo jači od straha od same smrti.
„Songovi i koregrafije su napravljeni u karakteru lika. Najviše mi se se dopala scenografija, roze prostor gde je toplo. Da iznesem ceo lik mi nije bilo teškom već zabavno, Sigurna da će se predstavala i na dalje igrati jer je duhovita, vidim da u poslednje vreme naša publika jako voli komediju. Raduje me kad publika izađe razdragana i vesela i ode kući sa osmehom na licu“, priča glumica Jasminka Hodžić koja u predstavi igra profesorku etike i morala.
U ovom tekstu se na almodovarovski način poigrava tom opsesijom, koja je sa pojavom društvenih mreža postala još veće breme ne samo zrelih žena nego i sve mlađih devojaka i devojčica. Dok se ulepšava fasada, ruše se temelji, bitna je samo spoljašnja, a ne i duhovna lepota, starost se upire da se pretvori u mladost, a bore na licu su sada veći neprijatelji od svih drugih u zbiru, dok su istovremeno kozmetički tretmani i plastične operacije postale „esencija života“ – bez koje se ne može. I jedna vrsta narkomanske zavisnosti, koja poprima oblike epidemije.
Da bismo stvari lakše spoznali često ih moramo izvgnuti ruglu i dovesti do apsurda, mada ni to nije dovoljan dokaz da ćemo uspeti u nameri da unutrašnjost izdignemo iznad fasade. Jer, svaki dan smo sve više svedoci istinitosti stare narodne poslovice: Prazno bure jače zveči.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
