Drugi festival „Teatar na raskršću“ počinje sutra predstavom „Čudo svetog Geogrija“ koja je rađena u koprodukciji pozorišta iz Bugarske, Srbije i Rumunije. Pozorišni festival koji je odlagan tri puta zbog korona virusa trajaće do 14. septembra, a na programu se nalazi šest takmičarskih predstava. Teatru će moći da prisustvuju vakcinisani sugrađani, ali i oni koji imaju negativan test na koronavirus.
„Oni koji imaju kupljenu kartu moći će da se testiraju u laboratoriji Human, a test će koštati 700 dinara“, rekao je danas direktor Narodnog pozorišta u Nišu Spasoje Ž. Milovanović i pozvao publiku da dođe u pozorište, ali da poštuje sve epidemiološke mere, odnosno da koristi zaštitne maske.
U takmičarskom delu programa publika će moći da pogleda komade: „Za sada je sve OK“, „Dan kada ja više nije bilo ja“, „Ko je ubio Dženis Džoplin“, „Život je san“, „Kons: Novo doba“ i „Pazi na prazninu“.
Zanimljivost ovogodišnjeg izdanja festivala Teatar na raskršću jeste i ta da su se, usled ograničene produkcije u mnogim zemljama u okruženju, u glavnom programu našle čak tri predstave iz naše zemlje, što se može razumeti i kao svojevrsna selekcija unutar selekcije.
Za sada je sve OК je jedna intimistička predstava u kojoj se, obratimo li pažnju, prepoznaje i nešto od života pod vanrednim stanjem (ona je delimično i nastajala tokom perioda izolacije) – manji broj aktera na sceni, pa čak i njihova međusobna fizička udaljenost nisu rezultat mera kojima smo svi morali da se podvrgnemo, ali se zahvaljujući delikatnom rediteljsko-glumačkom radu suočavamo sa osećajem smetene usamljenosti i želje za ljudskim kontaktom.
Postavka savremenog nemačkog komada Dan kada ja nije više bilo ja, napisanog u najboljoj tradiciji drame apsurda, je retko uspešan primer pozorišta apsurda na našim scenama. Podsetimo se, pritom, da se ono polovinom prošlog veka nazivalo i teatrom postatomskog čoveka, pošto se na sceni jedino još apsurd mogao predočiti nakon atomskog bombardovanja Hirošime i Nagasakija. Povrh toga, ovu inscenaciju odlikuje i jedan naročit kvalitet rediteljskog i glumačkog izraza nalik (najboljim) serijama koje su preplavile današnje globalno medijsko tržište, uslovljavajući time naše opažajne navike, zbog čega ćemo, verujem, uskoro govoriti i o netfliks generacijama pozorišnih stvaralaca.
Naposletku, predstava Кo je ubio Dženis Džoplin? svoju vrednost crpi iz zaraznog entuzijazma mlade ekipe koju okuplja kao i iz atmosfere rok koncerta, iako reč nije o muzičkom pozorištu u uobičajenom smislu te reči. Za očekivati je da će se u narednom periodu pozorište približiti i drugim formama izvođenja uživo, ne bi li njime iznova zavladao praznični duh.
Pored navedenih, publika u Nišu će imati priliku da pogleda još tri predstave iz zemalja u okruženju: Кons: Novo doba, prema poeziji Srečka Кosovela u režiji Žige Divjaka, Prešernovog gledališča u Кranju iz Slovenije; zatim Pazi na prazninu, autorski projekat Romana Nikolića u produkciji Hrvatskog narodnog kazališta u Varaždinu, i Кalderonov Život je san Teatra Zong iz Bugarske, u adaptaciji i režiji Dine Markove.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
