Društvo

Potpisivanje Granskog kolektivnog ugovora omogućilo bi bolji položaj novinara

Nišu je potreban jak regionalni servis

Rezultati istraživanja o socioekonomskom položaju novinara i medijskih radnika u Nišu i Beogradu, koje organizuje Sindikat novinara Srbije (SINOS), predstavljeno je danas u Media i reform centru. Prema rečima organizatora, rezultati istraživanja predstavljeni su u prvo u Nišu, jer je Niš imao nekad jake sindikate, a danas je ta slika malo drugačija.

Istraživanje je sprovedeno na uzroko od 100 ispitanika u Beogradu i Nišu. Podaci su popunjavati putem upitnika i slati na mejl ispitanika.

Jedan od rezultata istraživanja Sindikata novinara Srbije pokazuje da 36% ispitanika veruje da je status medija u kojem rade stabilan, dok ostali kažu da ne znaju.

Na kofnerenciji se govoilo o tome zašto nema sindikata u privatnim medijima budući da je, kako ističu organizatori, njihov socioekonomski položaj težak i da mnogi rade u prekarnim uslovima. Govorilo se i o značaju potpisivanja kolektivnog ugovora za novinare i medijske radnike.

Učesnice konferencije bile su Dragana Čabarkapa, predsednica SINOS, Prof. dr Tatjana Vulić, profesorka na Filozofskom fakultetu u Nišu, Departman za komunikologiju i novinarstvo, Miroslava Stošić, zamenica predsednice SINOS i Nada Kalakan, članica Izvršnog odbora SINOS.

“Pozitivan utisak je ostavilo to da su ljudi zainteresovani da se sindikalno organizuju. Svesni smo koliko je teško socioekonomsko stanje novinara, što podrazumeva da imaju male plate i nesiguran položaj. Posle privatizacije urušeno je novinarstvo bez javnih, lokalnih i regionalih servisa. Nišu je potreban jak, regionalni servis, kako bi građani imali informacije i bili informisani”, smatra Dragana Čabarkapa.

Ona ističe da je cilj sindikata potpisati Granski kolektivni ugovor, koji predstavlja krovnu zaštitu svih novinara.

“Sindikat se za to zalaže, a ono za šta se najviše zalažemo jeste da razbiju strah kod ljudi koji je ogroman. Taj strah je užasan i zato pokušavamo da animiramo ljude na svaki način sa čime smo upoznali premijerku i dobili njenu podršku. Dogovoreno je u narednom periodu da se nađe način kako bi se rešio socioekonomski položaj novinara i mi ćemo na tome institirati”, tvrdi predsednica SINOS – a.

Prof. dr Tanja Vulić smatra da dobijeni rezultati istraživanja nisu tačni i da postoje mnoge nelogičnosti, poput toga da ista profesija u Beogradu i Nišu nije isto plaćena.

“Definitivno mislim da dobijeni podaci nisu tačni, da su rezultate povukli veliki mediji, pre svega Beograd. Nelogična mi je visina zarada, koja je u velikom procentu pokazano da iznosi preko 70.000 dinara. Lično mislim da su zarade niže. Nelogično mi je da postoji ta količina straha čak i kada je anonimno odgovaranje na pitanja. Mnogi ne razumeju šta znači Granski kolektivni ugovor, pa čak i koja su njihova prava i obaveze. Ne postoji vreme koje može to da opravda.  Ne može da u jednoj istoj profesiji bude ista plata za Beograd, druga za Niš, Vranje i Leskovac”, kaže prof. dr Vulić.

Pojašnjava da članstvo u sindikatu ne pozdrazumeva bunt već uređivanje ličnih prava kako bi se  novinari osećali bolje i tako dali bolje rezultate na poslu.

Ako nemam osećaj sigurnosti da znam koja su moja prava i na koji način ću da ih zaštitim i kome da se obratim, onda sam automtski nezadovoljan, uplašen i frustiran na samom poslu”, reči su profesorke sa departmana za komunikologiju i novinarstvo.

___________________________________________________________________________________________

Granski kolektivni ugovor je kolektivni ugovor koji se zaključuje između reprezentativnog granskog sindikata i reprezentativnog granskog udruženja poslodavaca. U teoriji radnog prava, smatra se temeljem centralizovanog sistema kolektivnog pregovaranja. Ovaj model kolektivnog pregovaranja dominantan je u Nemačkoj, u Skandinavskim zemljama, delimično u Francuskoj. Kolektivno pregovaranje na granskom nivou bilo je razvijeno u SAD do 1935. Posle toga, gransko kolektivno pregovaranje gubi na značaju, a dominaciju preuzima kolektivno pregovaranje na nivou preduzeća.

Istorijski tok razvoja industrijskih odnosa pokazuje da se kolektivno pregovaranje uspostavlja prvo na nivou preduzeća, a tek onda kada se na tom nivou proširilo i steklo odgovarajuću snagu uspostavlja se na nivou grana i delatnosti. Širenja i jačanje značaja i uloge granskih kolektivnih ugovora predstavljalo je temelj za uspostavljanje radnog i socijalnog zakonodavstva, a time i uspostaljanja funkcionalne povazanosti i međuzavisnosti pravne regulative odnosa između poslodavca i zaposlenih i autonomne regulative, čije jedno od ključnih uporišta predstvaljaju granski kolektivni ugovori.

Granski kolektivni ugovori temelje se na principu jednaka zarada za rad jednake vrednosti u jednoj grani, odnosno delatnosti. Time se obezbeđuje uspostavljanje stabilnosti na ekonomski i socijalno najosetljivijem tržištu –tržištu radne snage i sprečava da neuspešni poslodavci opstaju u tržišnoj utakmici tako što će snižavati cenu radne snage i prava i položaj zaposlenih u celini, što je u suštini vid nelojalne konkurencije, ali i potencijalni izvor industrijskih i socijalnih konflikata. Isto tako, granskim kolektivnim ugovorima štite se i drga radna i sindikana prava zaposlenih i definiše sadržaj i osnovni principi odnosa posldavaca i sindikata u čitavim delatnostima.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back to top button
WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com