Popravku krovova na stambenim zgradama plaćaju stanari

Formiranje komisije koja će popisati sve zgrade u Nišu i u kakvom se stanju nalaze njihove fasade, ravni i kosi krovovi, zaključak je sastanka koji je juče održan u Nišavskom upravnom okrugu, a koji je okupio predstavnike svih javnih preduzeća, inspekcija, upravnike zgrada, predsednike gradskih opština.

Osnovni problem kada se radi o bezbednosti građana je prokišnjavanje ravnih krovova, ali i starost liftova u zgradma o čemu se zadnjih decenija nije dovoljno vodilo računa, niti se ulagalo u njihovo saniranje. Zanimljiv je i podatak da se u ovom trenutku ne zna, kako je istakla Dragana Sotirovski, načelnica Nišavskog upravnog okruga ni koliko koliko tačno stambenih zgrada ima u Nišu, ni koliko profesionalnih upravnika ima u gradu,a zabrinjavajuće je da problema ima sve više počev od prokišnjavanja ravnih krovova do otvaranja kafića u zgradama na drugom ili trećem spratu, pa do zatvaranja protivpožarnih puteva, istakla je ona.

„Formiranje komisije koja će da popiše sve zgrade u Nišu, zatim u kakvom se stanju nalaze fasade, ravni i kosi krovovi i sve što je najbitnije, zaključak je našeg današnjeg sastanka“, kaže Dragana Sotirovski. „Za to je potrebno mnogo para i stručnjaka, ali je dobro da su i grad i okrug raspoloženi za takvu akciju, kao i to da u gradu postoji Građevinsko-arhitektonski fakultet koji u tome može da nam pomogne. Ono što budemo dogovorili u Nišu, primenjivaće i profesionalni upravnici zgrada i u Svrljigu i Aleksincu“, kazala je Sotirovski.

Ona je istakla da je jedan od najvećih problema u gradu prokišnjavanje ravnih krovova.

„Ako imate podatak da samo „Niš stan“, kao gradsko preduzeće, brine o 1200 zgrada u Nišu, a da ogroman broj njih ima ravne krovove koji nisu rađani 30, 40 pa i više godina, onda je jasno sa kakvim se problemom građani sreću. Bezbednost stambenih zgrada je ono što nas najviše zanima, ali i kako u ovoj situaciji, kada će vam svako reći da nema dovoljno para da sredi fasadu, ravan krov ili popravi lift, da im pomognemo“, dodala je Sotirovski.

Na pitanje novinara da li će to biti veliki namet za građane Sotirovski je odgovorila.

„Ne mislim da će ovo biti veliki namet za građane jer će sve ovo što budemo uradili , uradićemo da im pomognemo. Da im kažemo da ne mogu i da ne smeju, po zakonu, da pregrađuju hodnike, da ne smeju da pregrađuju protivpožarne puteve, da moraju da brinu o fasadama, da izbegnemo sve one neprilike koje mogu da se dese svakog dana. „Niš stan“ se ponudio da, sve što oni budu uradili, bude plaćeno na rate. Oni će da pomognu oko svih problema u njihovom domenu, ali i građani koji žive u stambenim zgradama moraju da imaju neke obaveze, pre svega prema zgradi u kojoj žive“, istakla je Sotirovski.

Ona je naglasila i da je jedan od velikih problema o kome se sada sve više govori otvaranje ugostiteljskih objekata u stambenim zgradama.

„Pravo pitanje je ko, zapravo, daje dozvolu da neko ima kafić u stambenoj zgradi na drugom ili trećem spratu i ko daje dozvolu da taj kafić ima baštu. Ispostavilo se da svako od nas može da registruje kafić u APR-u, da ne kaže čime će da se bavi osim da se radi o ugostiteljstvu, a pitanje je da li poštuje pravilo da muziku može da pušta do 22 sata. Zanimljivo je da se mnogi kafići koji su se registrovali za ugostiteljsku delatnost registruju i za noćne barove. Za njih ne važi da muziku isključuju u 22 sata. Šta onda rade stanari koji žive odmah pored kafića u stambenoj zgradi na drugom spratu. Šta rade studenti, bebe, stare osobe ili osobe koje su bolesne. Kada otvorite ovakav sastanak i kada čujete šta je sve problem onda morate da razmislite odakle da krenete“, zaključuje Dragana Sotirovski.

Miroljub Ćupić iz Niš stana je dodao oni u gradu pokrivaju preko 1100 zgrada, a na 90 odsto njih su ravni krovovi.

„Kada se radi o ravnim krovovima neophodno je da se oni ponovo pregledaju kako bi se uradila hidroizolacija. To nije rađeno poslednjih 30 do 40. Troškove hidroizolacije bi snosile stambene zajednice, a vrednost radova zavisi od kvadrature ravnih krovova i iznosi od 200, 250 000 dinara do par miliona dinara po zgradi“.

Građani se suočavaju i sa problemima u podstanicama za parno grejanje. Problem nastaje zbog dugovanja za struju, pa kada se zgradi isključi struja nema ni grejanja. Sve postaje još složenije kada je nekoliko zgrada vezano za jednu podstanicu.

„U ovom slučaju bi savršeno rešenje bilo da svaka zgrada ima svoju podstanicu i tome u konačnom težimo. U nekim slučajevima postoji mogućnost da se podstanice razdvoje i na tome sada radimo, a radove ćemo pokriti iz sopstvenih sredstava. U tim situacijama nam je potrebna samo saglasnost stambene zajednice i ništa više“, istako je Predrag Milačić, direktor JKP „Gradska Toplana“.

Sekretar Sekretarijata za imovinu i inspekcijske poslove Srđan Laketić je, tako, potencirao prokišnjavanje stambenih zgrad kao veliki problem u gradu. Na listi problema sa kojima se upravnici zgrada sreću je i zauzimanje prostora kod protivpožarnih prolaza, ali i ispred lifta.

„Građevinska inspekcija ima nadležnost da naloži građanima koji su na ovaj način napravili prekršej da to uklone. Donosimo rešenje i za upravnika zgrade kada se radi o prokišnjavanju da u roku 30 dana da naprave program i da nađu firmu sa kojim će sklopiti ugovor i rešiti taj problem“, objašnjava Laketić. „Kako bi smo rešili problem prokišnjavanja krovova, grad će sklopi ugovor sa javnim predzećem da to uradi, ali će radove platiti stanari. U većini slučajeva je problem i to što stanari neće da prikupe taj novac i da to treba neko drugi da uradi. Tu nisu u pravu jer svako mora da se stara o svojoj imovini“.

Predsednik Profesionalnih upravnika stambenih zgrada Peđa Dimitrijević je istako da je bezbednost stanara problem broj jedan i da ne bi voleo da se ponovi slučaj kada je sa zgarde pao ceo betonski blok.

„Mi želimo da preveniramo takve stvari, ali ne možemo sami jer dugo nije ulagano u stambene zgrade i pomoć nam je preko potrebna. Spremni smo da pružimo informacije sa terena, ali nam je potrebna podrška u rešavanju tih problema“.

On dodaje da su konkretni problemi, koje treba i najhitnije rešavati, prokišnjavanje krovova i stari liftovi. Sve ostalo i stanari samo mogu da obezbede. Posebna je priča protivpožarna zaštita, a posebno je pitanje koliko su stanari obučeni da koriste protivpožarne aparate.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.