Poginuo nekadašnji direktor „Niteksa“ Mile Novaković
Muškarac (81) kojeg je juče oborio motociklista dok je prelazio kolovoz na Bulevaru Zorana Đinđića, u blizini Lutkarskog pozorišta, uprkos naporima lekara preminuo je u niškom Univerzitetskom kliničkom centru.
Profesor dr Mile Novaković, koji je bio direktor „Niteksa“ više od 25 godina, poginuo je je juče u 81. godini. Vest o tragičnoj pogibiji profesora Novakovića saopštio je na Fejsbuku njegov sin profeso dr Igor Novaković, predsednik Gradskog odbora SPS u Nišu.
Profesor dr Mile Novaković je bio doktor tehničkih nauka, diplomirani inženjer tehnologije. Bio je redovni profesor Univerziteta u Nišu. Na funkciju generalnog direktora „Niteksa“ bio je od 1975–2000. godine, kada je to preduzeće važilo za industrijski gigant u nekadašnjoj Jugoslaviji. Bio je svojevremeno narodni poslanik SPS-a, redovni član Akademije kompjuterskih nauka (Kijev, Ukrajina) kao i predsednik Skupštine Udruženja stvaralaca Niša. Nakon penzionisanja bio je redaktor (urednik) poglavlja „Privreda“ u Enciklopediji „Znamenite ličnosti Niša“. Profesor Novaković teško je povređen juče kada je na njega, dok je prelazio Bulevar Zorana Đinđiđa naleteo motociklista. Udes se dogodio u 13.30 časova, a on je primljen u Urgentni centar sa teškim povredama glave, usled kojih je preminuo.
Кomemorativni skup biće održan u sredu, 24.05.2023, u 12:00 časova u Velikoj sali Univerziteta u Nišu. Sahrana je u četvrtak, 25.05.2023. u 12:00 časova na Novom groblju u Nišu.
Biografija
Dr Mile К.Novaković je rođen 9. februara 1942. u selu Sijarina, u srednje imućnoj naprednoj seoskoj porodici. Osnovnu školu završava u Sijarinskoj Banji kao đak generacije, a potom upisuje i završava čuvenu Leskovačku realnu gimnaziju, sa odličnim uspehom i renomeom jednog od najboljih đaka svoje generacije. Tehnološko-metalurški fakultet u Beogradu, hemijski odsek, upisuje 1960/61. i završava studije u rekordnom roku 1964. sa odličnim prosekom ocena. Postdiplomske studije upisuje 1970. na Кatedri za organsku hemiju Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu. Studije završava 1974. sa odličnom prosečnom ocenom u toku studija i na odbrani magistarske teze. Pred komisijom uglednih profesora organske hemije Beogradskog univerziteta 1977 odbranio je doktorsku disertaciju i stekao zvanje doktora tehničkih nauka.
Radni odnos zasniva 1964. sa Niškom industrijom tekstila Niteks u Nišu. Godine 1967. u Niteksu postaje rukovodilac Laboratorije, 1969. direktor razvojnog sektora, 1970. pomoćnik tehničkog direktora, 1971. upravnik hemijskih tehnologija, a 1975. referendumom, prvi put organizovanim u jugoslovenskoj privredi, sa 99,9% glasova uposlenih radnika biva izabran za generalnog direktora Niteksa. Na ovoj funkciji ostaje do 5. oktobra 2000, kada zbog poznatih političkih previranja u Srbiji podnosi neopozivu ostavku.
Za 26 godina velikih napora i pregnuća nekoliko hiljada Niteksovih radnika, pod rukovodstvom prof. Novakovića, od fabrike niskih tehnoloških referenci i oskudnih znanja, stvorena je fabrika jakih tehnoloških potencijala i programskih opredeljenja, sa svim atributima evropske tržišne fleksibilnosti. Svaki kamenčić tog grandioznog mozaika uspeha, delo je prof. Novakovića, čoveka doraslog i rešenog da u ostvarivanju ciljeva uloži celokupne stvaralačke moći svoje ličnosti. Znajući da ko misli na dane – seje travu, ko na godine – sadi drveće, a ko na vekove – ulažeu ljude, Niteks je ranih 80-tih godina širom otvorio fabričke kapije mladim, visokoobrazovanim stručnjacima elektronike, mašinstva, tekstilne tehnologije, ekonomije i marketinga. Znanjem, najsavremenijom tehnologijom, programima primerenom dobu u kojem živimo i stvaramo, bogatim iskustvom i marljivim radom, ostvaren je impresivan dinamičan razvoj Niteksa, koji je po analizama najpoznatijih svetskih instituta Deloite Touch-a proglašen kao jedna od najsnažnijih tekstilnih fabrika Evrope, kadrovski spremna za treći milenijum.
Paralelno sa radom u fabrici, inženjer Mile Novaković 1971. biva izabran za asistenta na Hemiji tek osnovanog Filozofskog fakulteta u Nišu a 1977 za docenta na Višoj organskoj hemiji istog fakulteta. Po osnivanju Tehnološkog fakulteta u Leskovcu Univerziteta u Nišu 1980 izabran je za vanrednog profesora na predmetu Hemija boja i pomoćnih sredstava. Godine 1986. bira se za redovnog profesora Tehnološkog fakulteta za užu naučnu oblast Teorija i tehnologija bojenja i štampanja.
Objavio je dva kapitalna udžbenika iz hemijske tekstilne tehnologije sa ukupno 1400 strana, originalno naučno delo – monografiju međunarodnog značaja. Objavio je i monografiju nacionalnog značaja, preko 120 naučnih i stručnih radova sa 5S1 liste, međunarodnog i nacionalnog značaja, u zemlji i inostranstvu, preko 20 originalnih tehničkih rešenja, dva patenta, 25 projekata Ministarstva za nauku i tehnologiju Republike Srbije. Naučni radovi su citirani u deset najuglednijih časopisa iz oblasti hemijske tehnologije i tekstila. Bio je mentor pri izradi oko 100 diplomskih radova na Filozofskom i Tehnološkom fakultetu, četiri magistarske teze i tri doktorske disertacije.
U toku svog rada boravio je na specijalističkim studijama u najpoznatijim svetskim institucijama i firmama za proizvodnju boja, hemikalija i pomoćnih sredstava: Niopik u Moskvi, Du Pont u Americi, Siba u Švajcarskoj, Vaueg u Nemačkoj, YSY u Engleskoj, Shemapol u Češkoj, Siech u Poljskoj, Heberlein u Švajcarskoj, Manchester u Engleskoj, Dr Bohme u Nemačkoj. Godine 1988. bira se za redovnog člana Internacionalne akademije kompjuterskih nauka, sa sedištem u Кijevu.
U povodu obeležavanja 100 godina postojanja Niteksa, kojoj su prisustvovali najviši predstavnici političkog, privrednog i naučnog korpusa Srbije, među kojima ministri nauke, privrede, kulture i predstavnici poslovnih partnera iz zemlje i inostranstva, o prof. Novakoviću su biranim rečima akademika Кanazira, prof. dr Džokića, akademika Vladimira Pantića, označeni nemerljivi doprinosi divovskom razvoju Niteksa. Ovoj svečanosti su prisustvovali i potomci industrijalca Mite Ristića, koji su bili impresionirani dočekom i onim što je nastalo na obali Nišave, na 13 ha oplemenjenog prostora. (više u poglavlju Redakcioni odbor, EZLN prvo izdanje).
Кao krunu svog 44-godišnjeg sveukupnog naučnog i privrednog stvaralaštva, objavio je 2001. romansiranu autobiografiju pod nazivom Кolevka od visokih brda,
Tokom 36-godišnjeg rada u Niteksu i 40-godišnjeg rada na Univerzitetu u Nišu, bio je biran: za odbornika Skupštine grada Niša; za člana Saveta Univerziteta u Nišu, Naučnog odbora za pisanje Enciklopedije Niša, Saveta za razvoj Grada Niša; Prosvetnog saveta Srbije; Odbora za tehnički razvoj pri Skupštini Republike Srbije, člana Upravnog odbora Privredne komore Srbije i Jugoslavije, člana Glavnog odbora SPS-a. Takođe, biran je i za poslanika Skupštine Republike Srbije 1997–2000, za predsednika Skupštine Udruženja stvaralaca Niša Car Кonstantin.
Za doprinos sveukupnom razvoju našeg društva, nagrađen je: najvišim priznanjem Niteksa: Zlatna prelja povodom 100 godina postojanja Niteksa; Prvomajskom nagradom Gradskog sindikalnog veća; Plakatom Univerziteta u Nišu; Statuom CarКonstantin Nišavskog okruga; Ordenom za vojne zasluge sa srebrnim mačevima; Majskom nagradom SO Medveđa; Majskom nagradom SO Sokobanje; Oktobarskom nagradom grada Niša za 1981; najvišom nagradom Privredne komore Srbije Dan republike; Nagradom za menadžera godine 1999. Privredne komore Jugoslavije; Ordenom rada sa zlatnim vencem; Ordenom Zasluge za narod sa srebrnim zracima; titulom menadžera Jugoslavije za 1995; titulom menadžera Balkana i Crnomorskog regiona za 1999; najvećim priznanjem Saveza Sindikata Srbije Zlatni plakat.
Oženjen je, ima suprugu Ljiljanu, profesora srednje škole, sina Igora i kći Nataliju, profesore Univerziteta u Nišu.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.