Za pravoslavne vernike danas je počeo Vaskršnji post. Traje sedam nedelja, odnosno 48 dana, i smatra se najstrožim u hrišćanstvu.
Vreme posta je vreme našeg oproštaja onima koji su nam neko zlo naneli. To je vreme ljubavi, milosrđa i uzdizanja u veri, do čega se stiže svakodnevnim molitvama. Telesno, post podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane, jer u pravoslavlju, hrana ima i duhovnu stranu.
Post u hrišćanstvu je uspomena na podvig koji je učinio Isus Hristos. Posle krštenja u reci Jordan, Isus pun Duha Svetoga povukao se u palestinsku pustinju, gde je proveo 40 dana, izbegavajući bilo kakvu hranu. Osim što je postio, Isus je i mnogo govorio o postu i rekao da će njegovi učenici, kao i svi oni koji ga slede u veri, postiti.
A kad postite, ne budite sumorni kao licemeri, jer oni natmure lica svoja da se pokažu ljudima kako poste… Da te ne vide ljudi gde postiš, nego Otac tvoj koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratiće tebi javno. (Matej, 6 – 16, 18)
Uspostavljanje potpune telesne i duhovne ravnoteže sa sobom i sopstvenim okruženjem jeste i osnovni cilj i korist za one koji se posta pridržavaju. To je, pre svega, lična odluka i dokaz sopstvene vere i snage.
Vaskršnji post u narodu nazivaju još i Časni zato što obuhvata vreme stradanja Isusovog i njegovog razapinjanja na Časni krst.
Prvi dan Časnog posta koji najavljuje najveći hrišćanski praznik, Vaskrs, naziva se Čisti ponedeljak, a cela prva nedelja je Čista nedelja, u kojoj se sva jela kuvaju na vodi. Druga nedelja je Pačista, u narodu se zove i Hroma, a dobila ga je po hromom konju za koga se veruje da ga u ove dane jaše sveti Todor. Treća nedelja je Krstopoklona, jer se vernicima koji su stupili u podvig posta, iznosi Časni krst na jutrenju na poklonjenje i celivanje. Četvrta nedelja je Sredoposna, jer je to vreme sredine posta. Peta nedelja se naziva Gluva. U toku te nedelje se ne peva, ne igra i ne svira, a poslovi se ne započinju.
Šesta nedelja je Cvetna. Tako je nazvana po cveću i zelenim grančicama koje su deca i građani bacali pred Hristosa kad je ulazio u Jerusalim. Sedma, poslednja sedmica pred praznik vaskrsenja je Strasna ili Velika nedelja. Najznačajniji dan u toj nedelji je Veliki petak, jedini dan u godini kad u pravoslavnim hramovima nema jutrenja niti bogosluženja, već se samo popodne drži opelo razapetom Isusu Hristosu. Tom prilikom, jedini put u godini, iznosi se plaštanica u koju je starac Josif iz Arimateje umotao Hristovo telo posle skidanja sa krsta.
Poslednje sedmice višednevnog posta, ili bar poslednja tri dana, po pravilu, trebalo bi uzimati hranu i bez ulja. Kad se to uradi, odlazi se u hram na službu: na jutrenje, na liturgiju, ili na večernje, kada se može primiti sveta pričest. To ne znači da se posle pričešća može odmah mrsiti. U svakom slučaju, mora se sačekati kalendarski završetak posta. Zato se većina vernika opredeljuje da poslednjeg dana uzme sveto pričešće.
Vaskrs je “pokretna” svetkovina i redovno pada u prvu nedelju posle prvog punog Meseca nakon prolećne ravnodnevice. Ove godine slavi se 28. aprila.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
