Planina Ruj, jedan od najlepših predela Srbije

Planinarsko društvo „Preslap“ uspešno je izvelo izuzetno sadržajnu akciju na planini Ruj i okolini. Više je odredišta koje je četrdesetak planinarki i planinara iz Niša, Jagodine, Leskovca, Bojnika, Knjaževca i Jasenovog Dela uspelo da obiđe u jednom danu, u jednom od najlepših delova u Srbiji.

Glavna odredišta bili su vrhovi planine Ruj – ponosito Asenovo kale (1032 m) i tajanstveni Sip (1240 m) i kanjon reke Blatašnice, kod Zvonačke Banje, najuži kanjon u Srbiji. Usput, prema Zvonačkoj Banji, planinari su obišli i kulturne spomenike – manastir Uspenija Presvete Bogorodice u selu Sukovo, i manastir Svetog Jovana u ataru sela Poganovo.

„Potpuni doživljaj ovog kutka Srbije ne bi bio potpun bez kraće šetnje kanjonom reke Jerme, između Greben planine i Vlaške planine, u ataru sela Vlasi, kroz par tunela koji se sada nalaze na drumu, a od 1922. do 1962. godine bili su na čuvenoj pruzi uskog koloseka od Pirota, preko Sukova i kanjona Jerme, do Rakite i rudnika kamenog uglja. Upravo ovde je 1929.godine snimljen i film „Rudareva sreća“, prvi igrani film u istoriji kinematografije na ovim prostorima“, kazali su planinari koje su na ovoj akciji činili Miroslav Dokman, Milan „Lane“ Stojilković, Vasil Milošev i visokogorac Uglješa Đorić. .

Akcija je izvedena po suvom, ali oblačnom i maglovitom vremenu. Družina se kretala kompaktno i bezbedno. Već u prvom delu trase, blizu Zvonačke Banje, planinari su prešli preko kamenog mosta preko reke Blatašnice, preko koga je takođe prelazila pruga za Rakitu. Most se nalazi u kanjonu Cedilka, između stena Ruj plaanine i Stolske planine, koje na najužem mestu razdvaja tek metar i po, i zato je ovaj kanjon i najuži u Srbiji.

U kanjonu se nalaze i dva tunela, sada pešačka, nekada železnička. Trasa je dalje vodila prema selu Jasenov Del, prilično razuđenom, na području od reke Blatašnice, do reke Jerme i granice sa Bugarskom.

 

„Uspon na Asenovo kale u završnoj etapi iziskuje savladavanje stene. Nedavno su ovde postavljene i tri metalne sajle, te je pristup vrhu olakšan. Svi su se bezbedno popeli na Asenovo kale i spustili sa ovog vrha. U uslovima dobre vidljivosti vidi se dobar deo južne Srbije i deo Bugarske, a ovoga puta stena Asenovog kaleta jedva je izvirivala u magli. Od Asenovog kaleta, prema tajanstvenom vrhu Sip, koji se nalazi na granici Srbije i Bugarske, treba se uputiti šumskom stazom ka istoku. Staza nimalo nije zahtevna za prelaza, a sve odiše mirnoćom i tišinom. Magla je pojačavala osećaj mistike.

Na vrh Sip planinari retko idu, a prvi zabeležen u spon odigrao se 18.aprila 2011.godine. Zanimljivo, planinari su na destogodišnjicu tog uspona ponovo otišli na Sip. Pre vrha Sip, dolazi se do napuštene i prilično ruinirane karaule. Od karaule, nastavlja se još stotinak metara i dolazi do graničnog kamena na prilično zaravnjenom delu, te se nema utisak da je izvršen uspon na planinski vrh. Međutim, ako se pređe u susednu Bugarsku, već posle desetak metara nailazi se na strminu, zbog člega se čini da je uspon na Sip iz Bugarske znatno izraženiji. I upravo ovde, na livadi u Bugarskoj, podno Sipa, planinari su uspeli da na par minuta razgledaju okolinu, zato što se na tih par minuta sunce probilo kroz oblake i maglu“, objašnjavaju nam planinari PD „Preslap“.

Konačno, pre samog povratka u Zvonačku Banju, sunce se konačno izborilo i u kasno popodne je obasjalo svojim zracima i vrh Asenovo kale i kanjon Cedilke, i tako omogućilo dodatno uživanje planinarima u ovom nestvarno lepom krajoliku.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.