Pantelejska česma i bivolske kože

Pantelejska česma i bivolske kože

14:00
7966
0
Niške Vesti
PODELI

Legenda kaže da je vojska Stefana Nemanje kada je oteo Niš od Vizantinaca, popadala od umora i boleštine. Ovde na izvoru koji i danas izdašno ljudima pruža vodu, povraćala je snagu i krepila se za nove napore.

Za spomen na pobedu i zahvalnost Bogu, Nemanja je više izvora (sadašnje česme) podigao hram i posvetio ga iscelebniku Sv. Pantelejmonu.

„Pantelejska česma je ovakva ista bila i pre oslobođenja, samo je sa lica popravljena. Voda je onda išla iz česme iz izdubljenog kamena, a naši su posle oslobođenja metnuli današnje čepove. Voda je ovako i ovoliko išla pređe kao sada. Ne pamti se da je kadgod prestajala“, govorio je ono što je slušao od starijih ljudi, učitelj Cvetanović.

„Oko česme su bile same njive a ispod nje nekoliko vrba. Oko vrba bilo je veliko blago i voda je tu ponirala, te je postalo isprepleteno blato od trave i korova. Koji god je onda išao na pantelejsku česmu, iz radoznalosti prilazili su na to blago koje je travuljinom isprepleteno i tako reći sraslo sa travom i korovom. Kad čovek ili više ljudi stane na to žilavo blato i stanu nogama klimati, blato se je gibalo. Mišljenje je bilo kod prostih ljudi i mnogi su govorili da ispod tog blata ima 5, a neki vele ima 7 bivol koža. Kada bi (ne daj Bože) pukle te bivolske kože, Jagodin mahale, pa i ceo Niš bi bio potopljen i propao u vodu. Sve je to govoreno do oslobodjenja od Niša od Turaka. Posle oslobodjenja, ona je česma ozdravljena, a blato je pročišćeno, kanalom je voda sprovedena i tako je to blato nestalo i nestale su i one bivolske kože „.

Strah od Turskih Askera – vojnika

„Nišlije su išle po kadkad na Pantelejsku česmu i to ljudi, ali ženskinje i deca uopšte nikako nisu smeli ići. Deca su išla samo sa ocem i po koja starica ali nikako sama, već sa svojim mužem ili sinom“, kazivao je stari Nišlija, učitelj, Cvetanović.

„Pitaće neko: Zašto se tako nije smelo ići?

Iz straha od turskih askera. Turski je asker dolazio vazdan na tu česmu, i uzimao vode, u sakama, čuturicama i karavanima, koje su bile duboke bakarne kao šerpe, iz kojih su po 10 askera iz jedne karavane ručavali ceo dan. Turci su onda bili nastači na Sreberaju, a kamo li turski asker. Sačuvaj Bože. Pomenulo se ne vratilo se…

Ta vojska je uzimala vode za svoju upotrebu sa Ribnika, Sečevice i Pantelejske česme svakoga dana. Zato narod nije smeo češće da ide na tu česmu, a žene i deca nikako.

 

Korišćeni podaci iz knjige
Zemlja najlepše patnje“
autora Milana Novakovića

Tekst je deo projekta „Duhovna baština Panteleja“ koji je podržan od strane GO Pantelej u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja. U tekstu korišćeni istorijski podaci Eparhije Niške.

 

POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *