Pandemija dodatno pogoršala položaj žena
Kada govorimo o položaju zaposlenih žena i uopšte žena, nažalost, slika je porazna po pitanju kršenja prava zaposlenih a posebno prava zaposlenih žena a to je posledica mnogobrojnih razloga, pre svega neusklađenog zakonodavstva, neefikasnog sudstva, malobrojnih inspekcijskih organa, niskih prekršajnih kazni kada se protiv nekog poslodavca podnese prekršajna prijava. Sve to žene svrstava u grupu najugroženijih zaposlenih, istakla je Olivera Bobić, predsednik Saveza samostalnih sindikata Niš na prijemu za novinarke koji je organizovan povodom Dana žena. I pored toga, dodala je ona, raduje je podatak da je Niš u Srbiji postao prepoznatljiv po tome što su se u zadnjih godinu dana na mnogim važnim funkcijama našle žene pri čemu ističe podatak da Niš sada, prvi put u istoriji, za gradonačelnika ima ženu.
Ističe da je pandemija te rodne nejednakosti još više produbila i pokazala.
„Prema procenama, to niko ne može tačno da kaže, veliki broj žena radi u neformalnom sektoru i tu nema evidencije o tome, ili ona nije najtašnija, da bi smo mogli da vidimo koliko je žena ostalo bez posla ali neke procene govore da je 4 do 8 posto žena više nego muškaraca ostalo bez posla zbog posledica pandemije.To je još više produbilo poraznu statistiku a to je da u starosnoj grupi od 45 pa do 65 godina imamo 65 posto zaposlenih muškaraca ali samo 47 posto žena. Nažalost još uvek su žene te koje u radno aktivnim godinama ostaju bez posla kao žrtve raznih privatizacija, stečajeva, tranzicije“, objašnjava Olivera Bobić.
Prema njenim rečima, htela to ili ne javnost mora da prizna i da su u vreme pandemije žene te koje su iznele najveći teret.„Na udaru su, praktično, delatnosti u kojima žene čine skoro 75 posto zaposlenih. To su zdravstvo, trgovina, prosveta, delatnosti u kojima nije bilo odmora i u kojima se nije moglo raditi od kuće. Žene su radile i preko realnog vremena koje je uobičajeno u normalnim situacijama“, ističe Bobić.
Olivera Bobić dodaje da se, ipak, nešto pomera sa mrtve tačke u nekim društvenim sferama a kao primer navodi grad Niš.
„Bude mi drago kada razgovaram sa kolegama po Srbiji i kada se Niš pominje kao grad u kome je se, ipak, dogodilo nešto a to je da je jedan veći broj žena došao na odgovorne funkcije u gradu. Niš prvi put ima gradonačelnicu ali se i na mnogim drugim važnim funkcijama nalaze žene. Mislim da je ta neka vrsta solidarnosti i uzajamne pomoći vrlo bitna da mi kao žene više napredujemo u društvu i da se borimo za neki bolji status. Muškarci se toga neće setiti. Po njima je prirodno da se oni nađu na rukovodećim mestima, a ja sam sigurna da svaka žena koja se nađe na odgovornom mestu daje maksimum angažovanja i znanja da odgovori izazovima funkcije na kojoj se nalazi. To je njena prirodna potreba kako bi dokazala da se opravdano nalazi na tom mestu“, zaključuje Olivera Bobić.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.