Pacijenti sa karcinomom debelog creva sve mlađi i brojniji: Za pet godina dupliraće se brojka. Briga o zdravlju – lek!
Samo minule godine na Klinici za digestivnu hirurgiju urađeno je 2010 operativnih procedura od čega je čak više od 500 operacija koje su urađene minimalno invanzivnom tehnikom, potvrdio je za Niške Vesti Prof. dr Goran Stanojević, direktor Klinike za digestivnu hirugiju UKC Niš.
Za sedam godina koliko ova klinika radi u novoj zgradi Univerzitetskog kliničkog centra urađeno je puno toga na zanavljanju aparatura i osavremenjivanju procedura u lečenju, gde niški centran ne zaostaje za centrima u svetu koji prednjače, kao što su oni u Americi.
Ono što nama nedostaje je veća briga o sopstevnom zdravlju, ističe Stanojević.
„Ranije je na našoj klinici pacijent boravio i do 9 dana, sada je savremenim pristupom to vreme skraćeno na samo 5 do 6 dana boravka u bolnici“, kaže ovaj uvaženi hirurg i profesor na Medicinskom fakultetu.
Stanojević dodaje da su najbrojnija maligna oboljenja ali i sva druga ne zaostaju puno, kaže drugačija bi bila slika da je skrining u našoj zemlji umesto na 50 ispod ove starosne granice.
„Za popslednjih pet godina broj pacijentata se povećao za 30 do 40%, a do 2030. godine prema projekcijama očekujemo da se današnji broj udvostruči“, kazao je direktor Klinike za digestivnu hirugiju UKC koji kaže da mi u Srbiji nemamo precizan uvid u stanje i da bi situacija bila znatno boljla da se skrining pomeri do 45 godina kako je to u Americi.
Za lošu sliku o preventivi Stanojević, krivi sve nas koji najmanje brinemo o sopstvenom zdravlju i kod lekara dolazimo kada „baš zagusti“.
„Za loše stanje krivi su mnogi faktori, a to su loše navike, loša ishrana, gojaznost, način života…tako da su u pitanju kompleksi razlozi“, jasan je on.
Stanojević pojašnjava da je karcinom debelog creva jedan od tri karcinoma sa najvećom smrtnošću.
„Problem je prvi dolazak kod lekara i što smo još uvek malo zatvorena sredina, gde pojedini mladi ljudi imaju strah da priznaju da imaju porblem i pomoć traže prekasno. Zato mi u Srbiji spadamo u zemlje sa srednje visoka incidenca u odnosu na druge zemlje“, kaže direktor Klinike za digestivnu hirugiju.
Kompletan razgovor sa Prof. dr Goranom Stanojevićem, direktorom Klinike za digestivnu hirugiju UKC Niš pogledajne u nastavku na kanalu YouTube.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
DA, faktori rizika su tu i to je istina, ali ajde da malo pričamo o tome kako je nemoguća misija odraditi preventivni pregled, kako je nemoguće skoro doći do lekara, uputa, snimanja i sl. Može dodouše, ali u privatnim ordinacijama, u UKC teško, jako teško.
Slazem se. Zasto moramo da idemo kod privatnika.kad taj doktorbradininunbolnici.
Ja se sećam izjava kompetentnih stručnjaka iz oblasti medicine da su 2000 godine, nedugo posle NATO agresije na SRJ govorili da će zdravstvene posledice po Srpski narod imati velika populacija ljudi zbog osiromašenog uranijuma koji će posredno uticati na zemlju i vodu. Hrana iz zemlje, voda iz zemlje, sve je zatrovano, plus sva hemija kojom se tretiraju biljke plus sva industrijska hrana koja se osiromašuje a obogaćuje aditivima i konzervansima. U budućnosti će za lekare biti sve manje posla. Ljudi će biti teže i teško bolesni a drugo i najglavnije, biće nas sve manje i manje jer je takva politika na delu, gde se gleda samo gola egzistencija a jede i pije otrov.