Meseca decembra 1877. izađe proklamacija ondašnjeg knjaza, a docnije kralja Milana, kojom se Turcima objavljuje rat za izbavljenje srpskoga naroda od turskog ropstva.
U Nišu i niškom okrugu tada je pomagao svaki, koliko je ko mogao, da uspeh bude potpun. Ovakovim naporima, iako vrlo često skopčanim sa opasnošću života, Nišlije će olakšati izvršenje zadatka vojsci, a vojska njima.
Todor Stanković, Kole Rašić, Todor Milovanović, Dimitrije Đorđević, Tasko Uzunović, Đ. Pop Manić i još mnogi viđeniji roduljubi iz Niša i okoline organizuju rad na oslobođenju i ujedinjenju sa Srbijom; i to ne samo u Nišu i u okolini, nego i u pirotskom, vranjskom, brezničkom i triskom kraju, sve u sporazumu sa velikim nacionalnim radnikom Milošem Milojevićem.
Zavera Kole Rašića i drugova
Ali treba znati, da je još pre toga, 1874. godine Kole Rašić organizovao zaveru protiv Turskog Carovanja. Zaverenike je 24. februara pomenute 1874. god. zakleo vatreni patriota, niški paroh Petar Ikonomović u kući Mihajla Božidarca, koja se nalazi u blizini kuće uglednog građanina Dimitrija Krajnalića. Evo originalnog teksta ove po Niš epohalne zakletve:
„Zaklinjemo se Jednim svemogućim Bogom, da ćemo verno i bratski, složno raditi protivu petvekovnog krvopije, a u ime mile i željne nam slobode i dinastije loze Obrenovića. Tako, braćo, sloški, da će nama svima Milostivi pomoći, a u skoro nam dati da razvijemo pobedonosnu zastavu našeg jedinovernog IV. Obrenovića na bedemu Niškom.”
Ura, Ura, Ura!
Živio nam naš omiljeni viteški knjaz Milan M. Obrenović IV.!
Živela Mati Srbija!
24. februara 1874. god.
U Nišu. Petar Ikonomović,
Sveštenik Niški.
Imena Zaverenika:
Đorđe Blasides, Mihajlo Božidarac, Koča Mitrović, Đorđe Stanković, Sotir Stojanović, Đorđe Milošević, Mateja Radojković, Petko Mitrović, Golub Madić, Jaiko Stojanović, Trajko Živković, Stojan Đokić, Dina Mirčić, Caba Stojanović, Mladen Milenković, Pera Lebanka Čungurović, Dina Stojanović, Milan Stanković i Đorđe T. Petrović.
Međutim već 3. decembra 1877. god. srpska vojska bejaše prošla granice Kneževine. S njom su komandovali: đeneral Jovan Belimarković, pukovnici: M. Lešjanin, K. Bučević, Lj. Ivanović, P. Topalović, A. Orešković, major B. Vasiljević i poručnik Aračić.
Niš je branilo preko 5.000 turske vojske sa po prilici 160 topova, od kojih 26 Krupovih raznoga kalibra. Vojskom je zapovedao Halil Paša.
Već prvih dana decembra bila su prva puškaranja oko Donjeg Matejevca prema Nišu.
8. decembra vrhovni komandant vojske knez Milan u grmljavini ubojnih grla i bombi dojaši na Čamurliju, koja već 5. decembra bejaše pala u srpske ruke, da sokoli vojnike, da se hrabro i junački drže.
Kada je knez Milan 11. decembra po drugi put došao na Čamurliju, on je jasno vidio, da Nišu nema kud kamo, nego da mora pasti; pak da se ne bi uzalud ljudska krv prolivala, on zapovedi pukovniku Lešjaninu, da pozove komandanta vojske Halil Pašu i gradskog mutesarifa Rašid-Pašu na predaju. Lešjanin, čijem je štabu bio pridodat Todor Stanković, pošalje ovoga da pregovara o predaji. Stanković, kao dobar parlamentar i znalac turskoga jezika, išao je u Niš vezanih očiju pod obostranom topovskom vatrom. Turci ne htedoše učiniti ono, čemu će se do koji dan morati pokoriti.
Knez Milan je dobro znao, da su vrata Nišu – Gorica, tim pre što Gorica nije bila utvrđena, jer se Turci nisu nadali, da će Srbi s te strane udariti.
Međutim u ruke hrabre srpske vojske padao je jedan položaj za drugim. Markovo Kale, najviše mesto na Gorici, bejaše već 26. decembra u srpskim rukama, pak od tog mesta do ćurlinskih visova gruvala su 32 topa na Turke.
Zauzeće Niša 28. decembra 1877. u veče
28. decembra, u 7 i po časova pešadija na juriš uzimlje glavni redut gorički. Pošto turska utvrđenja na levom krilu na Gorici još nisu bila osvojena, u 9 i po časova poću upućeni su lepenički i jasenički bataljon da iz pomenutih utvrđenja isteraju neprijatelja. Oko 3 sata redut je bio savršeno opkoljen, a u 5 i po časova u jutro, komandant reduta Mehmed-aga izađe iz položaja i uputi se prema kapetanu Mihajlu Radoniću, da mu izjavi, kako se on predaje sa 270 vojnika i 4 oficira. Ova je predaja, posle sporazuma koji je sledio između diviziara Bučevića i Mehmet-age, izvršena u 6 časova u jutro. U isto vreme predao se je i komandir šestofuntovne Krupove baterije sa 5 topova i sa svom poslugom.
Dok se je sve ovo dešavalo na Gorici, cela je niška posada bila kapitulirala. Pošto je padom Gorice svaki dalji otpor bio uzaludan, a i nemoguć, komandanti grada i varoši Niša Halil-Paša i Rašid-Paša zatražiše predaju. Odmah zatim potpisata je konvencija o predaji, koja je glasila:
Između punomoćnika Nj. S. Kneza srpskog Milana M. Obrenovića IV. komandanta moravskog korpusa, general-štabnog pukovnika g. Lešjanina s jedne i komandanta grada i varoši Niša Halil- i Rašid-paše, zaključena je ova konvencija o predaji grada i varoši Niša:
- Halil i Rašid Paša predaju srpskom vladaru grad i varoš Niš sa svima topovima, municijom, zgradama i ostalim raznovrsnim državnim materijalom u onakome stanju u kakvom se zatekao, kad se ovaj ugovor potpiše.
- Svi vojnici imaju položiti oružje, no neće se smatrati kao ratni zarobljenici, nego će se sprovesti preko reona, koji je srpskom vojskom zauzet, i pustiti u slobodu.
- Radi mira i bezbednosti varoši mesni žitelji kako muslimani, tako i hrišćani položiće oružje, koje će im se, ako je njihova svojina, docnije, kad se normalno stanje u varoši povrati, vratiti.
- Vladalac srpski ujemčava:
a. svakome nepovredivost imanja, časti i života;
b. onim građanima, koji bi se hteli iseliti ovo će se dozvoliti i olakšica za to učiniti.
Kao znak poštovanja hrabrosti vojske Nj, S. vladalac srpski ostavlja oficirima i drugim licima građanskog reda koji i u obično vreme oružje nose, njihovo oružje, i ovo im se neće oduzimati.
Čim se ova konvencija potpiše odmah će se pristupiti predaji i to ovako:
Prvo će se vojska otomanska povući iz sviju utvrđenja sa Gorice i Vinika i ova će mesta srpska vojska posesti.
Zatim će otomanska vojska, bataljon po bataljon, ostavljati oružje, i pod komandom svojih oficira postrojiti se na mesto koje se označi.
Konvencija ova, koja je po prethodnom međusobnom sporazumljenju obeju strana načinjena, ima se potpisati n njenom izvršenju pristupiti najdalje do svanuća dana 28. dekembra 1877. god.
Svaka od ugovarajućih strana ima po jednu tačnu kopiju ovog ugovora.“
Svi turski vojnici, pošto su obezoružani, 29. decembra ispraćeni su zajedno sa svojim oficirima: jedni preko Pirota put Rodomira; drugi put Vranja, a treći put Kuršumlije za Prištinu. Naše trupe, dočekane i oduševljeno pozdravljene od stanovništva, zaposedoše odmah Tvrđavu. Junačka šumadiska divizija, koja je bila zauzela Goricu, umarširala je u Nemanjin grad paradnim maršem.
Padom Niša vojska je zaplenila 267 topova raznog kalibra, 13047 pušaka i 780 revolvera, veliku količinu baruta i drugih ubojnih stvari.
U bolnicama zatečeno je koje ranjenih koje bolesnih 384 vojnika. Sa srpske strane poginuli su: na sami dan Božića Sava Joksimović, art. kapetan; poslednji dan borbe Vladisav Koranović, art. poručnik, 4 starešine narodne vojske i 114 vojnika. Ranjeno je pak 7 oficira, 19 narodnih komandira i 765 vojnika.
Nastaviće se…
Izvori:
Niški vesnik
Istorija Niša II
Pripremio:
Milan Novaković
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
