ONI SU PROSLAVILI NIŠ: Fudbalsku karijeru je završila, ali je nadimak ostao. I Niš je imao „Bekenbauera“

Punih 50 godina rada podarila je fudbalu. Mladim generacijama je prenosila svoje znanje, što u školama Građevinskoj „Neimar“, „Mode i lepote“, Gimnaziji „9. Maj“ i Umetničkoj, kao profesor, to i na terenu. Fudbalsku karijeru započela je u Ženskom fudbalskom klubu „Mašinac“, da bi samo za godinu dana zaigrala i za reprezentaciju Jugoslavije. Biće upamćena po svojim kikicama, ali i po nadimcima.

Zbog njene igre na terenu za Slavicu Marjanović su govorili da je elegantna kao Bekenbauer, racionalna kao Pižon, pouzdana kao Primorac, neumorna kao Šestić, prodorna kao Sušić, pokretljiva kao Šekularac. Tako je Slavica opisana na početku svoje karijere igrajući u niškom ženskom fudblaksom klubu i za reprezentaciju nekadašnje Jugoslavije. Ona je bila bek, korektor, krilo, vezni igrač – sve.

Kada se oprostila od igre završila je trenersku školu, potom je postala sudija pa delegat na utakmicama u muškom i ženskom fudbalu Srpske lige istok. Slavica Marjanović se oprostila od fudbala, a otišla je ponosno, uzdignute glave bez ijedne mrlje na svom imenu.

„Ja sam počela da igram fudbal davne 1973. godine. Tada je bilo strašno da se jedna devojčica bavi fudbalom, smatrali su da devojčica gubi ženstvenost i da je fudbal grub sport. Ja mislim da to nije tačno, za mene je grublji sport rukomet. Ja mislim da sam živi primer da se ne gubi ni ženstvenost“, priča nam kroz osmeh ova proslavljena fudbalerka.

Da je talenan za fudbal imala, govori podatak da je samo posle nedelju dana treniranja zaigrala za prvi tim ŽFK Mašinac, a samo posle godinu dana i u reprezentaciji.

„Igrati za reprezentaciju Jugoslavije, nositi grb i himnu to je nešto najlepše što čovek može da doživi. Ipak, najlepši trenutak u fudbalu za mene je Evrpsko prvenstvo 1978.godine u Italiji. Tada sam dobila tri trofeja, najborbenija igračica Evrope, najsimpatičnija igračica Evrope, tada su me i prozvali Bekenbauer sa kikicama, i bila sam uvršćena u idealni sastav tima Evrope“, piseća se Marjanović.

Osim talenta, za fudbal je kaže potrebna velika ljubav, zatim volja, upornost, rad i uspeh neće izostati. Ipak, ističe da je u vreme kada je ona igrala bilo drugačije, srećnije vreme za sport. Danas, ne može da prepozna duh sporta.

„Mi smo igrale fudbal iz velike ljubavi, sada je u pitanju samo interes. To se kosi sa mojim principima, ne mogu da prepoznam fudbal, niti sport i fudbal ne mogu da prepoznaju mene“, ističe ona.

Slavica je osim što je aktivno igrala, bila i fudbalski sudija, fudbalski trener i delegat. Svoju profesorsku karijeru iskoristila je da svoje znanje prenese na decu. I tu je imala rezultate, jer su uvek punili vitrine peharima. Njena fudbalska ekipa iz Gimnazije „9. Maj“ bila je treća u Srbiji. Njoj nije bilo teško da zajedno sa svojim đacima zaigra na terenu bilo koji sport.

„Ja sam se krajnje profesionalno odnosila prema đacima, imala sam divnu komunikaciju, sa njima sam zajedno igrala fudbal, odbojku, košarku, rukomet, sve… Ja sam im pokazivala, a onda smo zajedno učestvovali u igri“, kazala je Slavica Marjanović.

Dodaje da danas omladina ne provodi mnogo vremena na sportskim terenima. Više vremena provode na kompjuteru i pored telefona.

„Ja sam stalno pričala sa đacima da treba da se bave sportom, da ostave kompjuter i telefone, međutim to je sada pomodarstvo… Sport, sport i samo sport, tu je zdavlje“, poručila je Marjanović.

Problem su kaže i roditelji. Oni nešto što nisu ostvarili u svojoj maladosti pokušavaju da ostvare preko dece. Postoje deca koja poseduju talenat za neki sport, ali ako ne uključe rad uspeha nema.

„Deca koja su manje talentovana, ali se više trude i rade obično postignu veći uspeh. Ja umem da prepoznam talenat, dovoljno je samo da izađem sa njima na teren i odmah mogu da kažem ko je za fudbal, ko za odbojku, košarku… vrlo često im i dajem preporuku kojim sportom da se bave“, kaže Slavica Marjanović.

Uzore kaže nije imala. Ipak, nije slučajno zalutala u taj svet. Njen se otac bavio fudbalom.

Kada je prestala sa igrom i završila Fakultet sporta i fizičke kulture u Nišu kao prvi student koji za doplomski rad imao temu iz ženskog fudbla, posvetila se trenerskoj karijeri, potom je počela da sudi utakmice i bila među prvim ženskim sidijama u fudbalu, a onda je zaplovila u delegatske vode.

Na svoju karijeru stavila je tačku, jer sebe više ne pronalazi u tom svetu. Interes je prevladao, politika se umešala. Stvari će se promeniti kaže, kada sport pripadne sportistima, a politika političarima.

_______________________________________________________________________________________________________________________

Tekst je deo projekta „Oni su proslavili Niš“ koji je podržan od strane Uprave za društvene delatnosti u okviru  Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.