Osmo javno slušanje „Promene Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa“, u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine Republike Srbije, održano je danas u Skupštini grada Niša. Radi se o promenama Ustava koje se isključivo odnose na oblast pravosuđa, objasnio je dr Boban Džunić, predsednik gradskog parlamenta u svojstvu domaćina.
Posle sprovedene analize jeste utvrđeno da je neophodno promeniti određene odredbe Ustava i to one koje se tiču pravosuđa.
Dr Boban Džunić, predsednik SG Niša
“Radi se o jednom transparentnom javnom slušanju. Danas je prvo javno slušanje posle usvajanja teksta samog nacrta. Ono što je za mene jako bitno, a radi se o stavu 4. Ustava Republike Srbije, koji govori da se odnos tri grane vlasti zasniva na međusobnom proveravanju i ravnoteži, dok sada stoji da se taj odnos zaniva na međusobnom proveravanju i kontroli. Takođe, najviši sud u Republici Srbiji je Vrhovni kasacioni sud, dok u predlogu promene Ustava stoji da će to biti Vrhovni sud, što je po meni jedino moguće. Izdvojio bih i amandman kojim se zamenjuje član koji govori o stalnosti sudijske funkcije. Sudijska funkcija u predlogu traje od izbora za sudiju određenog lica dok to lice ne navrši radni vek”, istakao je dr Džunić.
Ministarka pravde Maja Popović, kao ovlašćeni predstavnik predlagača, obrazložila je razloge za promenu Ustava, u oblasti pravosuđa.
Maja Popović, ministarka pravde
„Predložene promene Ustava predviđene su kao aktivnost u Akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 27. aprila 2016. godine i koji je revidiran 10. jula 2020. godine i one su najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava, koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike Evropske unije“, istakla je ministarka. Ona je naglasila da Republika Srbija posvećuje veliku pažnju ispunjavanju obaveza iz Akcionog plana za pregovaračko poglavlje 23, kao i da se promene Ustava sprovode u cilju unapređenja kvaliteta pravde, kao i nezavisnosti, nepristrasnosti, stručnosti, odgovornosti i efikasnosti pravosuđa.
„Ukoliko do Ustavnih promena dođe to će svakako značiti jačanje vladavine prava i napredak Srbije u jednoj važnoj oblasti, a samim tim i bolje ocene u procesu pregovora za članstvo u Evropskoj uniji. Zato očekujem da će Evropska Komisija ceniti napore koje Srbija ulaže kako bi promenila Ustavne odredbe u pravosuđu“ , rekla je ministarka.
Ministarka pravde navela je koje promene podrazumeva tekst akta o promeni Ustava Republike Srbije, kao i tekst ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije.
„Predviđeno je da Republika Srbija analizira postojeće odredbe Ustava sa stanovišta opšte prihvaćenih evropskih i međunarodnih standarda, izraženih kroz dokumenta Evropske unije, Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, posebno Venecijanske komisije, ali i grupe država protiv korupcije GRECO, potom Evropske komisije za efikasnost pravosuđa SEPEŠ, Konsultativnog veća evropskih sudija, Konsultativnog veća evropskih tužilaca i Evropske mreže saveta pravosuđa“, navela je Popović.
Ministarka pravde je navela da je promena Ustava uslov za ispunjavanje značajnog broja preporuka Grupe država protiv korupcije ( GREKO), čime bi se omogućilo da Srbija više ne bude na listi globalno nezadovoljavajućih zemalja u oblasti sprečavanja korupcije. Predloženim promenama Ustava biće isključeno učešće politike u izboru sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca, što će omogućiti veću nezavisnost sudija i veću samostalnost tužilaca. Time će Srbija postati privlačnija za strane investicije, koje će posredno dovesti do povećanja standarda građana“ naglasila je ministarka.
Predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelena Žarić Kovačević podsetila je učesnike javnog slušanja o dosadašnjem toku procesa promene Ustava, ukazavši da je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo na sednici održanoj 6. septembra 2021. godine, na predlog Radne grupe za izradu akta o promeni Ustava Republike Srbije, utvrdio tekst akta o promeni Ustava Republike Srbije i tekst nacrta ustavnog zakona za sprovođenje Amandmana I do XXX na Ustav Republike Srbije, koji će biti predstavljeni i razmatrani na ovom i narednim javnim slušanjima.
Jelena Žarić Kovačević, predsednica Odbora za za ustavna pitanja i zakonodavstvo
“Nacrt amandmana će biti podnet Narodnoj skupštini kako bi ona mogla da ih dostavi Venicijanskoj komisiji na mišljenje. Nakon toga će građani Srbije na referendumu da se izjašnjavaju o promenama Ustava. Skidanje svakog politčkog uticaja na sudstvo, i skidanje svakog političkog uticaja narodnih poslanika koji danas biraju sudije. Osim terminoloških promena ušli smo i u suštinske promene i na taj način smo pokazali da je jedan od glavnih ciljeva punopravno članstvo Srbije u EU. Bitno će se promeniti uloga Narodne skupštine. Ona će birati pet članova sudstva dvotrećinskom većinom”, kazala je Žarić Kovačević.
Promene koje se tiču Ustava Srbije ne odnose se ni na šta drugo nego na pravosuđe. Promene se ne odnose na južnu autonomnu pokrajinu, niti na teritorijalnu organizaciju naše zemlje, ljudska prava, suverenitet… Referendum građani Srbije o promeni Ustava mogu da očekuju već krajem godine.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
Koristimo kolačiće kako bismo osigurali da vam pružimo najbolje iskustvo na našoj web stranici. Ako nastavite da koristite ovu stranicu, pretpostavićemo da ste zadovoljni.OkPolitika privatnosti
