Možemo mi da se pretvaramo da nije tako, da zatvaramo oči pred tim, ali je diskriminacija siromašnih i te kako prisutna u našem društvu i ovom knjigom sam želeo da ukažem na to, da kažem da ona postoji u osnovnim i srednjim školama, ali i na fakultetima, jer kada ste siromašni gladeju vas savim drugim očima, kaže Jovan Milić, student Mašinskog fakulteta Univerziteta u Nišu čije je knjiga „I siromašni imaju san“ promovisana na Univerzitetu u Nišu.
Promociji su prisustvovale mnogobrojne zvanice iz javnog života, ali i Jovanova porodica, njegovi prijatelji, kolege sa fakulteta koji su želeli da čuju ovog mladića iz Niša koji je pokrenuo lavinu himanih gestova, pomogao mnogima i usudio se da javno progovori o problemu siromaštva pred kojim mnogi saginju glave.
Na promociji je o knjizi govorio i Hadži Ivan Redi ispred Fondacije „Za lepši Niš“, Tamara Kučan, književnica i direktor izdavačke kuće „Urban Art“, kao i sam autor.
„Knjiga je pisana u formi dnevnika, a jedan od ciljeva 
izdavanja ove knjige jeste da se pomogne Centru „Mara“, ali važan zadatak knjige je i da ukaže na sve veću prisutnost diskriminacije socijlano ugroženih, pogotovo mladih, ljudi“, kaže Jovan Milić. „Možemo da se pretvaramo da to nije tako, ali je diskriminacija siromašnih i te kako prisutna u društvu. Ukoliko ste siromašni, a izađete na kafu, konobar će vas gledati preko ramena, a da ne govorim o ponašanju dece u osnovnim ili srednjim školama. To sam osetio na sopstvenoj koži i nije mi bilo lako da sve to napišem i da kažem „da, ja sam bio siromašan, ali sam zahvaljujući obrazovanju na neki način uspeo da spasim svoju porodicu sigurnog siromaštva“.
Jovan je još kao dete osetio ukus siromaštva, ali zahvaljujući porodici u kojoj je odrastao naučio je da su siromašni jednako vredni kao i svi drugi.
„Jako je teško čekati u redu u Centru za socijalni rad da primite 12.000 dinara socijalne pomoći koju smo primali svakog 19. u mesecu, da idete neošišani, u poderanim patikama i staroj garderobi, teško je bilo i sve to napisati, ali bilo je tako“, kaže Jovan. „Da naučim da pomažem drugima najviše zasluga pripada mojoj majci koja je stalno govorila da mi jesmo siromašni, ali da nikada to ne smemo da zaboravimo i da sutra, ako to možemo, pomažemo drugima“,
I to je, upravo, bio jedan od razloga zbog čega je Jovan počeo da se bavi i humanitarnim radom, ali je u jednom trenutku poželeo i da otvoreno progovori o siromaštvu i diskriminaciji koju ono nosi sa sobom.
„Diskriminacija siromašnih postoji, a nekako je najvidljivija u osnovnim školama“, kaže Jovan. „Postoji i u srednjim školama pa i na fakultetu. Ja u osnovnoj školi nisam bio diskriminisan od drugova iz svog odeljenja, ali od dece iz drugih odeljenja jesam. Polomili su mi telefon jer sam imao pocepane patike. To se desilo meni, ali se drugoj deci dešavaju iste, pa možda i još gore stvari. Mnoga siromašna deca su izložena verbalnom pa i fizičkom nasilju. Deca se podsmevaju učenicima koji su socijalno ugroženi, rugaju se njihovoj odeći, zadirkuju ih jer nemaju skupe mobilne telefone, guraju ih, ponekad i udare. Najteže je to što je učenik koji je siromašan isključen iz društva. On nema drugove jer niko ne želi da bude sa njim. Takva deca se osećaju jako usamljeno i povlače se u sebe, a to može da bude za njih štetno“, ističe Milić i dodaje da je, baš zbog toga, svrha njegove knjige da nas natera da prestanemo da se pretvaramo da diskriminacija ne postoji.
On dodaje da bi o problemu siromašnih đaka i studenata moralo da se govori javno, da se ukaže na njihove probleme i ponašanje drugih prema njima. Škola, pored porodice, u tome igra veliku ulogu i ne bi bilo loše da jedan čas nedeljno bude posvećen ovom problemu na isti način kao što se govori o narkomaniji ili nasilju u porodici.
„Ovo je Jovanova prva knjiga, a ljudi često kažu da prva dela ne mogu biti maestralna, ali ovde nije suština u onome šta je rečeno pričom, već šta će priča probudi u čitaocu i zbog toga je ova knjiga, upravo, maestralna“, istakla je Tamara Kučan.
Ona je dodala da postoji mnogo naslova na temu siromaštva, ali da ova knjiga sadrži jedan deo koji je prepun motivacija, posebno za mlade ljude i porodice koje odgajaju te mlade ljude.
„Knjiga je na temu modernog siromaštva i volim da kažem da je Jovanova knjiga vredno sociološko ogledalo i zapis ovog vremena i isto tako mislim da može da bude korisno štivo za sve koji su zaboravili šta su nekada bili“, istakla je Tamara Kučan.
Jovan Milić se bavi i humanitarnim radom. Osnivač je sajta „Nađi Raula“ koji ima za zadatak da pomogne svim ljudima koji su socijalno ugroženi, a poseban akcenat je stavljen na porodice koje žive u siromaštvu.
„Samo u prošloj godini siporučili smo oko 1300 donacija socijalno ugroženim ljudima u gradu. Ponosan sam na to, nadam se da ćemo se i proširiti. Polako počinje i to da se dešava jer smo 21. maja otvorili svoju kancelariju u Sarajevu. Tako je mala priča koja je krenula iz Niša otišla dalje. I sama knjiga počinje opisom mog grada jer želim da svako ko otvori knjigu prvo što pročita bude priča o Nišu, kako bi video gde sam rođen i u kom gradu živim“, objašnjava Jovan.
Ovaj mladi student Mašinskog fakulteta sada sanja novi san.
„Želim da diplomiram, a već sam pri kraju studija, da se zaposlim u struci ali ovde u Srbiji. Sada je zapisano da ću ostati ovde, „zapis“ se nalazi u Narodnoj biblioteci i nema menjanja“, kaže Jovan Milić.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
