Siromaštvo se tiče svih nas jer svi mi ravnopravni članovi društva i moramo da težimo stvaranju socijalne kohezije, zaključak je debate „Dostupnost socijalnih usluga u lokalnoj zajednici“ koju je organizovala Fondacija Centar za demokratiju.
Učesnii debate smatraju da je poslednjih godina u našem društvu sve prisutniji jaz između bogatih i siromašnih. Društveno raslojavanje su, smatraju govornici, uslovile nove tehnologije, koje doprinose razvoju velikih centara stvarajući prilike za napredak što doprinosi nejednakom razvitku gradova i opština s jedne strane i ekonomska i energetska kriza koja su nastupile kao posledica dešavanja na globalnoj političkoj sceni s druge strane. Zbog toga je važno, smatraju govornici, da stvorimo prilike i mogućnosti, a to možemo jedino podjednakim uključivanjem svih članova društva u donošenje odluka koje ih se tiču.
Govornici su na primerima iz lokalne zajednice ukazali na ono što je potrebno izmeniti kako bi najranjivije kategorije stanovništva ostvarile svoja prava, a njihov položaj poboljšao.
Miodrag Stanković odbornik koalicije „Niš moj grad“ smatra da se na lokalu mnogo govori, a malo radi po pitanju socijalne politike:
„Briga o onima kojima je pomoć u ovom trenutku najpotrebnija mora da bude na prvom mestu svake lokalne samouprave. Siromaštvo je sve veće u našem gradu, neophodno je duplirati iznose jednokratne novčane pomoći kao i ostala davanja jer 5000 dinara danas ima duplo manji značaj u odnosu na prošlu godinu zbog poskupljenja i inflacije. Takođe, sramotno je da korisnici narodne kuhinje kojih nažalost ima sve više, imaju samo jedan obrok radnim danima a da vikendom i za vreme praznika nemaju obroke, treba im uvesti dva obroka svakog dana i da obavezno uz obrok imaju voće.
Brojne inicijative u oblasti socijalne zaštite sam podneo u prethodnih godinu dana, ali je malo toga urađeno.
Poslednja se odnosi na pomoć u vidu vaučera u iznosu od 15. 000 dinara naugroženijima u vreme energetske krize i ja očekujem da će nadležni imati sluha jer ide zima i mora da se pomogne građanima da je prebrode, posebno onima koji žive u najtežim uslovima“- istakao je Stanković.
Ukazao je na problem 10 porodica koje su izgubile krov nad glavom zbog požara koji se dogodio u ulici Aleksandra Medvedeva, koji još uvek nije rešen i rekao da je moguće rešiti problem stanovanja prema istom modelu kao što je rešen za 15 porodica čije je kuće razorilo klizište na Mramorskom Brdu i Krušcu.
Takođe, Stanković je rekao da 7500 porodica u Nišu još uvek čeka da se realizuje obećanje gradonačelnice da će im se uključiti struja i da svima kojima je bespravno isključena struja nakon zastarelosti mora biti uključena odmah.
Osman Balić iz Lige Roma ističe da se najranjivije kategorije vrlo malo ili gotovo uopšte ne pitaju kada se usvajaju odluke koje ih se direktno tiču. U prilog tome, smatra Balić, u prilog govori i činjenica da donosioci odluka ne pitaju građane šta im je i da im je potrebno o čemu govori situacija u romskom naselju 12. februar.
„U trenutku kada imate 4.000-5.000 Nišlija bez struje, jedno naselje koje je ever grin tema, štrajkove, gladne i bose koji šetaju ulicama, sumornu sliku socijalne politike, stiče se utisak da tu niko ne vodi računa o tome kako se to radi. To bi moglo i drugačije: kulturnije, studioznije, profesionalnije pa na osnovu tih podataka, po principu politika zasnovana na dokazima, donesete novu odluku, budžetirate je i pitate građane“, objašnjava Balić.
Dragana Rodić iz Udruženja „Uklonimo barijere“ ističe da je inkluzija od ogromne važnosti, posebno kada su u pitanju socijalne kategorije stanovništva i da je jedini način da se iskoreni siromaštvo da se ljudima omogući da rade. Kako kaže, u slučaju osoba sa invaliditetom u čije je ime govorila to ume da bude teško jer su radna mesta, ali i obrazovne instucije često nepristupačne, te ahritektonske barijere stoje na putu njihovoj ekonomskoj nezavisnosti.
„Da bi se jedna osoba sa invaliditetom zaposlila neophodno je da se obrazuje na adekvatan način, ali trebalo bi da ima pristupačno okruženje, a bez pristupačnog okruženja ne dolazimo ni do obrazovanja ni do zapošljenja. Zaposlenje je jedna od krucijalnih stavki koja smanjuje siromaštvo i vraća samopouzadanje ne samo osobi sa invaliditetom, neko i svima ostalima, podiže ekonomski statut i značajan je za samoegzistenciju. Što se tiče socijalnih usluga one bi trebale da budu usmrene na korisnicima, a ne obrnuto“, smatra Rodić i dodaje da je važno osluškivati potrebe ljudi.
Nataša Vučković iz Fondacije Centar za demokratiju, mišljenja je da ključ rešenja ovog značajnog problema leži u uključivanju cele zajednice. „Građani moraju da budu aktivniji u tome da pokušaju da čak i kad ih se neka teme ne tiče direktno učine da glas onih koje to pogađa bude jači i snažniji u zajednici. Da omogućimo njima da budu predstavljeni, da se njihov glas čuje, da njihove potrebe prikažemo donosiocima odluka kako bismo uspeli da ih negde zaista zaštitimo“, navodi Vučković.
Panelisti su se složili da je kod donošenja bilo kakvih odluka koje se tiču života građana i građanki najvažnije da oni budu pitani.
Debata je organizovana u City SMART klubu, u okviru projekta „Politike za dobrobit svih – unapređenje i praćenje uticaja ekonomskih politika na društvo“, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, a glavni cilj projekta je doprinos smanjenju nejednakosti i siromaštva, zaštiti socijalnih prava, te ublažavanje negativnih socijalnih efekata Covid-19 krize, kroz zastupanje pravednijih socio- ekonomskih politika i stvaranje podsticajnog okruženja za uključivanje građana i građanki u dijalog o javnim politikama
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
