Draganu Miloševiću, rođenom u Beogradu, ovo je druga knjiga. Najpre je 2014. godine napisao “Narodni budilnik”, a “Heroine Srbije, vekovnik 2” je samo nastavak prve. Počeo je da piše pre par godina sa jednom jedinom željom – da mnoge događaje i ljude u srpskoj istoriji, sačuva od zaborava.
Knjiga, posvećena ženama, od srednjeg veka do danas, nije nastala slučajno. Dragan Milošević je, proučavajući istoriju iz lične pobude i želje da sazna više i detaljnije o pojedinim istorijskim periodima i ličnostima, došao do neverovatnih saznanja.
“Na pisanje knjige o ženama podstakao me je podatak do kojeg sam došao slučajno – od 420 spomenika podignutih u Beogradu, svega 18 je posvećeno ženama. Taj podatak apsolutno ne odgovara istini, jer i istorijski laici znaju kolika i kakva dela su žene učinile u istoriji. Reč je o delima ne samo od nacionalnog, već i od evropskog i svetskog značaja. Podatak da je u istoriji svega četiri odsto žena učestvovalo u značajnim događajima, u odnosu na 96 odsto muških velikana, zaista je jedna bolna neistina. A tek kada sam došao do podatka da je čak i prvoj ženi, heroini iz moje knjige, kojoj je podignut spomenik u Srbiji 1926.godine, kneginji Zorki Karađorđević, jednoj od najvećih žena koje smo imali, srušen spomenik 1941.godine – shvatio sam da u sklopu tog opšteg zaborava, zaborav prema ženama nije samo toliko bolan, nego i sraman za muški deo srpske populacije.”
Ovih sto žena o kojima Dragan Milošević govori u svojoj knjizi bile su pioniri borbe za žensku ravnopravnost na nivou Evrope – velike humanitarke, dobročiniteljke….Kada se otvori i pročita knjiga, tek tada može da se shvati koliki je greh zaborav, a u tome je Srbija neslavni evropski šampion. U svim civilizovanim državama i drustvima sećanje i zahvalnost se tretiraju kao vrline. A veliki broj heroina iz ove knjige je u istoriji bio klevetan, potiskivan iz društva, mnogima od njih se i grobno mesto danas ne zna. Od 100 žena, 15 ih još uvek živi i radi, a sve su jednako važne u knjizi i svaka od njih ima jednako zanimljivu priču. Poseban utisak na pisca ostavila je jedna od njih.
“Kada sam imao promociju knjige oktobra meseca u Ruskom domu u Beogradu, u svečanoj atmosferi, sat vremena pre početka promocije, dogodilo se čudo pred mojim očima. Jedna od heroina, najveća naučnica koju imamo i koju smo imali do sada, prof dr Jasmina Vujić, prva žena srpkinja koja je ikad u istoriji, postala dekan na američkom Berkli univerzitetu nuklearnih tehnologija i nauka, jednom od tri najprestižnija Univerziteta u svetu….pojavila se na promociji moje knjige. Kada je saznala da je u mojoj knjizi, sela je u avion i došla . Na promociji je rekla da je mislila da zna mnogo o srpskoj istoriji, ali da za najmanje 50 heroina u ovoj knjizi ne da nije znala, nego nikada nije ni čula.”
To su dimenzije zaborava, kao glavnog temastkog sadržaja, u knjigama Dragana Miloševića. Knjigom “Heroine Srbije, vekovnik 2” on pobeđuje zaborav.
U našoj literaturi do sada nije bilo ni jednog pokušaja da se obuhvati širi period i progovori o ženama heroinama kroz istoriju. Dragan Milošević je pregledao i proučio mnoge materijale koji su, kako kaže vrlo oskudni kada su žene u pitanju i pripremio građu o tome kolika je grandioznost učinjenih dela pojedinih žena u određenom istorijskom trenutku. Shvatio je da veoma malo znamo o srednjem veku, pa je odatle krenuo… od Sv Petke i stigao do Ivane Španović.
Knjiga vredna pažnje zarad istorije, a i zarad žena, čija je grandioznost ko zna iz kojih razloga tolike godine skrivana od javnosti.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
