Tortura, bilo da je sistemska ili ad hoc, je zločin koji mora biti u potpunosti iskorenjen, rečeno je i na ovogodišnjem obeležavanju Međunarodnog dana podrške žrtvama torture, u Nišu.
Njeno iskorenjivanje može se postići samo koordinisanom akcijom svih državnih institucija, promenom definicije torture i pooštravanjem kazni za počinioce, kao i potpunom primenom prava na rehabilitaciju i nadoknadu za žrtve.
Iako predstavlja najstrašniji zločin protiv čovečnosti, interesovanje za fenomen torture u odnosu na porodično nasilje je znatno manji, a neretko se ova dva vida zlostavljanja poistovećuju.
„Velika je razlika. Torturu vrše službena lica, odnosno oni koji treba da štite. To je naročito primetno u zatvorenim institucijama, poput zatvora ili policijskih stanica, institucija socijalnog tipa, kao i u spektru zdravstvene zaštite. Pritom u Srbiji ne postoji državno telo koje će se samo time baviti. Nigde u svetu ne postoje, jer nijedna država neće da stavi van snage svoje službenike, a kamoli da kazni za prekoračenje ovlašćenja. Tortura je svakodnevna i ne može joj se u potpunosti stati na put, ali se sistemskim pristupom može prevenirati“, kaže Biljana Petrović direktorka Međunarodne mreže pomoći IAN.
U Srbiji ne postoji sistemska tortura, ali ima pojedinačnih slučajeva, što ne umanjuje problem nehumanog postupanja. Ne postoji ni zvanična baza podataka o žrtvama torture, niti o onima koji torturu sprovode.
„Broj onih koji su doživeli neki oblik torture poznat je samo organizacijama koje se time bave, ali to su individualni podaci, ne postoji jedinstven zvaničan registar. Na godišnjem nivou mreži IAN se javi od 150 do 200 novih klijenata. Među njima ima i stalnih“, navodi Petrović.
Žrtve torture u Srbiji, iako imaju pravo, ne dobijaju nikakvo obeštećenje, jer uglavnom ne poznaju zakone i svoja prava. Problem većim čini i to što se osobe izložene torturi nerado odlučuju da prijave svog zlostavljača, a pogotovo da o tome govore javno. U tome prednjače žene, iz straha od stigmatizacije koja ni u savremenom društvu nije retkost.
„Centar za ljudska prava u Nišu sa kojim sarađujemo, ima po nekoliko novih slučajeva godišnje, koji ulaze u proceduru zaštite i pravnog procesa. Ti procesi su specifični i posebni, ali skoro da ne postoje počinioci koji su adekvatno kažnjeni za svoja dela. Kazne se često preinačuju, a procesi dugo traju, poneki do zastarevanja“, ističe Petrović.
Međunarodna mreža pomoći IAN od 1997. godine pruža podršku ranjivim i marginalizovanim grupama u društvu da razviju sopstvene potencijale za život u miru dostojan čoveka.
„Time što je potpisala Konvenciju Srbija se obavezala da žrtvama pruži obeštećenje, koje podrazumeva ne samo materijalnu kompenzaciju, već podrazumeva i reparaciju, odnosno vraćanje na staro pre nego što se tortura desila. Zatim, sveobuhvatnu rehabilitaciju odnosno pružanje psihološke, medicinske i pravne pomoći koju mi u IAN-u i u Centru za ljudska prava u Nišu pružamo. Konvencija podrazumeva i zastupanje pred sudovima, kao i socijalnu pomoć, organizujemo razne obuke, promene zanimanja i druge vrste edukacija“, kazala je Jelena Lončarević menadžerka mreže IAN.
Povodom obeležavanja Međunarodnog dana podrške žrtvama torture, koje su organizovali Centar za ljudska prava Niš i Međunarodna mreža pomoći IAN, u centru Niša je održan umetnički performans koji su izveli niški glumci, dok je u Sali Niškog kulturnog centra prikazan dokumentarni film “Podsećanje“, autora Radoslava Ćebića, koji na najdirektniji način predstavlja žrtve torture, koji su doživeli različite vrste mučenja. Nakon projekcije o filmu su pored Biljane Petrović iz mreže IAN, govorili i Pavlina Mihajlenko iz Sekretarijata za kulturu i informisanje grada Niša, novinari lista „Vreme“ Filip Švarm i Momir Turudić i Dejan Dabić urednik filmskog programa NKC.
Međunarodni dan podrške žrtvama torture obeležava se 26. juna iz, dva razloga – zbog toga što je toga dana 1945. godine potpisana Povelja Ujedinjenih nacija, prvi dokument ove međunarodne organizacije koji države članice obavezuje na poštovanje i promovisanje ljudskih prava, kao i zbog toga što je na isti dan tridesetak godina kasnije, usvojena Konvencija UN protiv torture. Među državama potpisnicama je i Srbija.
Prema ovom međunarodnom dokumentu, zabrana torture je apsolutna.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
