Polaganjem venaca na Spomenik vojvodi Petru Bojoviću, obeležene su 103 godine od oslobođenja Niša nakon tri godine okupacije u Prvom svetskom ratu. Zvaničnici su položili vence, a svečanost je uveličao vojni orkestar.
Veliki rat ili Prvi svetski rat najveći je ratni sukob u istoriji civilizacije do tada, verovatno najveće gubilište u istoriji srpskog naroda.
Vence su položili Vojska, predstavnici Grada i Gradskih opština, a svečanosti je prisustvovao i jedan od dvojice živih praunuka Vojvode Bojovića.
„Kada je on bio sahranjen nisu bile nikakve vojne počasti, čak je bio proglas na radio Beogradu da se ne prisustvuje sahrani tog narodng neprijatelja. Zaprećeno je da onaj ko bude prisustvovao, odmah će biti saslučavan ili privođen. On je dovežen na taljigama iz svoje kuće do Novog groblja, u majčinom grobu bez ikakvih vojnih počasti“, praunuk Vojvode Petra Bojovića, Branislav – Bato Bojović.
Devetesetih godina dolazi do promene i on dobija nekoliko bisti/spomenika.
„Srbija nikad nije vodila zavojevačke, već isključivo oslobodilačke ratove za svoju domovinu, kuću i porodicu“, rekao jeBranislav Radovanović, predsednik Udruženja potomaka ratnika Srbije 1912-1920″.
Anđelko Milićević, član Saveza Udruženja boraca narodno – oslobodilačkih ratova istakao je da je Niš tada bio centar zbivanja i da je za vreme rata tu boravila Vlada kao danas u prestonici.
„Ne smemo da zaboravimo da šta nam se dešavalo, da naša mlađa generacija zna, a ne da nam drugi pišu istoriju van naše drage Srbije“, kazao je Milićević.
Petar Bojović bio srpski i jugoslovenski vojvoda. Učesnik je srpsko-turskih ratova tokom kojih je bio u štabu Vrhovne komande, a po završetku ratova postao je vodnik baterije u Beogradu. Posle srpsko-bugarskog rata postao je vodnik konjice, a zatim je 1891. položio ispit i dobio čin kapetana. Istovremeno je postavljen za vršioca dužnosti načelnika Štaba Moravske divizije u Nišu, gde je ostao pet godina. Menjao je nekoliko dužnosti sve do izbijanja balkanskih ratova 1912. godine, kada je bio komandant Konjičke divizije.
U Prvom balkanskom ratu Bojović je bio načelnik Štaba Prve armije od oktobra 1912. Istakao se tokom Kumanovske i Bitoljske bitke, posle kojih je dobio čin generala. Po okončanju Prvog balkanskog rata, na njegov predlog, a uz podršku vojvode Putnika, sklopljen je savez sa Grčkom, kao protivteža opasnosti koja je tada dolazila od Bugarske. U Drugom balkanskom ratu bio je načelnik Štaba Prve armije koja je odnela pobedu u bici na Bregalnici, a posle rata bio je komandant trupa „Novih oblasti” na Kosovu i Makedoniji.
U Prvom svetskom ratu je bio komandant Prve armije. Kada je doneta odluka da se trupe povlače ka Albaniji, Bojović je tada (decembar 1915) postavljen za načelnika Vrhovne komande. Podneo je ostavku načelnika Vrhovne komande 19. juna 1918. godine, zbog neslaganja oko proširenja Solunskog fronta. Zatim je opet postavljen za komandanta Prve armije, kojom je komandovao i u bici kod Dobrog polja. Zbog ratnih zasluga 13. septembra 1918. dobio je čin vojvode, preuzeto sa sajta srpskaenciklopedija.org
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
