Moja priča

Nišlijka u SAD: Kada vas neko čak i malo potapše po ramenu znači puno, a da vam neko dodeli priznanje znači ceo svet

Marija Krstić, doktorant je na Univerzitetu u Njujorku. Dobitnica je značajnog priznanja Great Grads, a svojim istraživačkim radom dala je veliki doprinos u oblasti proizvodnje prirodno održivog betona. U Nišu je završila Gimnaziju „Bora Stanković“ i Građevinsko-arhitektonski fakultet. Tokom studija bila je aktivna u studentskim organizacijama, putovala je u Austriju i Ameriku i odatle je krenula ideja za usavršavanjem i obrazovanjem u inostranstvu.

 

 

„Još kao student, dok sam prvi put boravila u SAD tokom leta preko programa „Work and Travel“, ideja o doktorskim studijama u Americi se javila sama od sebe, bukvalno dok sam plivala u okeanu. Nakon toga je prošlo nekoliko godina, međutim ideja je i dalje bila prisutna i pretvorila se u motivaciju da održim visok prosek ocena. Pošto sam tokom studija provela skoro jednako vreme u Njujorku i u Beču, to su bile moje dve opcije. Pre nego što sam po treći put došla za SAD, raspitivala sam se koje su moje opcije u Beču, međutim EU je tada bila u krizi i niko nije upošljavao doktorante na projektima u mojoj oblasti. Posle još jednog leta provedenog u SAD, rešila sam da produžim ostanak i da pokusam da položim potrebne ispite i apliciram za program doktorskih studija“, kaže Marija Krstić za Niške Vesti.

NV: Kada uporedite obrazovni sistem u Srbiji i SAD, koje su razlike, a koje sličnosti?

„Još kao student, dok sam prvi put boravila u SAD tokom leta preko programa „Work and Travel“, ideja o doktorskim studijama u Americi se javila sama od sebe, bukvalno dok sam plivala u okeanu. Nakon toga je prošlo nekoliko godina, međutim ideja je i dalje bila prisutna i pretvorila se u motivaciju da održim visok prosek ocena. Pošto sam tokom studija provela skoro jednako vreme u Njujorku i u Beču, to su bile moje dve opcije. Pre nego što sam po treći put došla za SAD, raspitivala sam se koje su moje opcije u Beču, međutim EU je tada bila u krizi i niko nije upošljavao doktorante na projektima u mojoj oblasti. Posle još jednog leta provedenog u SAD, rešila sam da produžim ostanak i da pokusam da položim potrebne ispite i apliciram za program doktorskih studija“, kaže Marija Krstić za Niške Vesti.

NV: Šta za Vas znači priznanje Great Grads koje ste nedavno dobili?

„Za mene Great Grads znači potvrda da je moguće postići sve što odlučite da uradite u životu. Doći iz zemlje sa 7 miliona stanovnika u državu od 330 miliona gde žive sve moguće nacije, nacionalnosti i manjine i biti izabrana kao jedini doktorant na osnovu naučnog doprinosa na celom kampusu koji uključuje sve moguće oblasti od psihologije, medicne, prava, umetnosti do inženjerstva (ceo kampus ima između 15 i 20 hiljada studenata godišnje), mislim da govori sve. Kada odete u stranu zemlju i učite skoro sve od početka, od toga kako sistem funkcioniše do toga kako da prevaziđete iskušenja koji su skoro svakodnevna, dovede vas u situaciju da se pitate da li vi to možete. I kada vas neko čak i malo potapše po ramenu znači puno, a da vam neko dodeli priznanje, znači ceo svet. Mislim da nije slučajno kada kažu „If you can make it in NYC you can make it anywhere“.“

NV: Vaš istraživački rad je zaista impozantan. Radite na istraživanju koje će omogućiti da se reciklirano staklo koristi umesto cementa. Možete li nam reći kako ste došli na tu ideju i kako napreduje istraživanje?

Marija Krstić; Foto: Privatna arhiva

„Pokušaću ukratko da pojasnim čitav proces istraživačkog rada. Doktoranti obično imaju generalnu ideju na čemu bi voleli da rade, u mom slučaju ja sam želela da radim na betonu kao materijalu. Međtim, to je veoma opširna tema tako da obično zavisi od projekata koji su finansirani u tom trenutku, tako da generalna ideja šta želi da se postigne obično većpostoji, a kako će se doći do cilja to obično zavisi od originalnosti, kreativnosti i budžeta kojim doktoranti raspolažu. Doktoranti su ti koji treba da reše neki problem i tu je naša sloboda kako ćemo doći do rezultata i kako ih interpretirati. U mom slučaju ja sam imala puno sreće da se pridružim projektu koji je veoma primenjiv u industriji. Ovaj projekat je krenuo iz velike potrebe za prirodno održivim betonom. S obzirom na to da je beton drugi materijal po upotrebi u svetu, odmah nakon vode, veoma je vanžo da bude „ eco-friendly“ jer proizvodnja cementa prozivodi jednaku kolicinu ugljen-dioksida. Poslednjih par decenija leteća prašina (dobija se sagorevanjem uglja) i zgura (dobija se proizvodnjom čelika) se regularno koriste u betonu zbog takozvanog „Pocolanskog efekta“ širom sveta koji znatno poboljšavaju svojstva betona (čvrstocu i trajnost). Međutim u Americi poslednjih godina proizvodnja i dobavljanje ovih mineralnih aditiva je problematčna. S obzirom ne to da ovde ima puno šarenog stakla koje se ne reciklira već završava na deponijama, a staklo je poznato da po hemijskom sastavu ima najviše silike koja je zaslužna za pomenuta „Pocolanska svojstva“,  pretstavlja mogućnost da se koristi za zamenu cementa. Tako je i krenuo ovaj projekat, a moj posao je bio da kompletno ispitam ovaj materijal na različitim nivoima od mikro do makro strukture i u različitim aplikacijama. Posle par godina provedenih u laboratoiji i postignutih rezultata nakon raznih ispitivanja, moje recepture betona i ideje su bile aplicirane na projektima u New York City u saradnji sa gradom i industrijom. Nakon mojih preliminarnih rezultata i Google se pridružio našoj grupi „Staklo u betonu“ jer žele da grade kampus sa ovakvim betonom. Doneti novi proizvod ili tehnologiju na tržiste je veoma dug i zahtevan proces, naročito ako ne postoje standardi za to, tako da Akademija igra najvažniju ulogu i stoji iza svakog argumenta zašto je nešto dobro ili nije. Kruna mog istraživačkog rada je doprinos odobrenju nacionalnog standarda ASTM za korišćenje stakla u betonu kao zamena za cement koji se koristi ne samo u Americi već širom sveta. Moje usavršavanje u oblasti mikrostrukture betona na TU Delft u Holandiji je takođe veliki doprinos za dosadašnja i buduća istraživanja. Ja sam moj doktorat odbranila u maju, međutim istraživanje i rad na projektima ću nastaviti na Postdoktorskim studijama jer ima još puno posla. Istrazivački rad je kao bunar bez dna.“

NV: Ima li budućnosti kada su u pitanju reciklirani materijali koji bi se koristili za slične namene?

„Ja verujem u prirodnu održivost i kružnu ekonomiju, tako da po mom mišljenju ima dosta mogućnosti da se reciklirani materijali koriste u slične namene.“

NV: Vaša naučna i obrazovna karijera svakako predstavlja podstrek mlađim generacijama i studentima. Šta biste poručili onima koji žele da ostvare naučnu karijeru, a šta onima koji “sakupljaju hrabrost” da sreću potraže u drugim zemljama?

„Mislim da je veoma važno da imate cilj u životu čime želite da se bavite. Počnite jednostavno, krenite da maštate šta biste voleli da postignete u žiovtu. Razmišljajte o tome kako ćete se osećati lepo kad ostvarite svoj cilj. Međutim samo mašta i priča nisu dovoljne, imajte plan i pridržavajte se njega. Izađite iz svoje zone komfora, tako se počinje. Strah od nepoznatog nema značenje ako mu vi ne date važnost. Umesto misli „treba da uradim to“ i prolongiranja, jednostavno uradite, jer svaki trud se isplati i biva nagrađen.“

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Ključne reči

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close