Nišlijka Biljana Stojanović se već četvrt veka bavi pisanjem tekstova za dečju, zabavnu i rok muziku. Kaže da je to godinama radila iz ljubavi, jer u tom poslu za nju nije bilo para. Kao tekstopisac nagrađivana je više puta i to na prestižnim festivalima kao što su “Beogradsko proleće” i “Niška jesen”. Postoji i pesma “Ti” za koju je refren napisao nedavno preminuli Miki Jevremović, a ona ostatak teksta. Biljana kaže da je te godine napisala i tekst za dečju pesmu koju je pevao Jevremovićev sin.
Da je živela u Beogradu, verovatno bi bila u rangu Marine Tucaković. Biljana Stojanović živi u Nišu i taj “geografski hendikep” je njen životni put skrenuo u marketinške vode, “jer računi mora da se plaćaju”. Kaže da veoma lako piše i da voli to radi, baš kao što voli i da tka. Završila je nišku Umetničku školu i studirala psihologiju.
Sve je počelo početkom devedestih, kada je krenula da piše tekstove za nišku, još uvek aktelnu grupu “Groš”. Pisala je i songove za dečje predstave pozorišta Miroljuba i Ivane Nedović. Biljana kaže da je mnogo vremena prošlo i da se ne seća svega, ali tvrdi da je u to vreme, bilo baš mnogo njenih tesktova koji su pretočeni u muziku.
“Bila je 1997. godina i tada smo dobili nagradu publike za najbolji tekst na festivalu. Pesma se zvala “Ti”, Miki Jevremović je napisao refren, ja ostatak teksta, izvođač i kompozitor se zvao Nebojša Zloporubović Zlopi. On se još uvek aktivno bavi muzikom”, priseća se Biljana Stojanović.
Njena sećanja na saradnju sa legendom zabavne muzike Mikijem Jevremovićem, su kaže divna.
“Zlopi mi je doneo taj refren i rekao da ga je napisao Miki Jevremović i da je potrebno da se dopiše ostatak teksta. Uradila sam to lako, a najponosnija sam, što Miki Jevremović nije izmenio ni jedno slovce u tom tekstu,” tvrdi.
Te godine je napisala tekst za dečju pesmu koju je pevao sin popularnog pevača, a upoznala je i Mikijevu čerku Jelenu.
“Eh, nekad sam i pisala i mislila da to ima neke svrhe”, dodaje sa setom Biljana Stojanović.
Nažalost, fotografija iz tog vremena nema, jer kako kaže, slabo su fotografisali tekstopisce.
“Imala sam jedan video snimak sa dodele nagrade na “Beogradskom Proleću” koju mi je predala Lola Novaković, ali to nikad nisam prebacila u digitalni oblik. Moje pesme su najčešće dobijale nagrade publike”, seća se.
Biljana je pisala tekstove za kompozicije mnogih niških muzičara, Dragana Nuneta Nikolića, Dragoljuba Ćirića, Bodana Stankovića, Miloša Vukotića i većinom su bili tekstovi za dečje festivale “Majska pesma” i “Pčelica”. Što se tiče festivala starogradskih pesama i romansi “Niška Jesen”, koji je odavno ugašen, a održavao se u Narodnom pozorištu, pisala je tekstove za nišku grupu “Groš” .
“Mnogih tekstova se, nažalost i ne sećam i nemam ih”, dodaje.
Zanimljivo je da ova naša sugrađanka ne piše tekstove samo na srpkom jeziku. 2011. godine je za niški bend “Fleke” napisala tesktove na engleskom jeziku.
“Po nesto samo dođe u kratkim delovima koji mi se u glavi sklope, da pomislim da sam dobro shvatila zivot i suštinu. Recimo u pesmi “Davni san” ima jedna takva misao:”Koliko vrede pobede ako ljubav prestane?”. Ja sam ipak tekstopisac, a ne pesnik i nažalost, nisam postala i ostala beskompromisni umetnik koji živi od svoje umetnosti i umire zbog toga. Samo sam žena koja se trudila da makar povremeno koristi talente koji su joj dati. Nadam se da ce moja Aleksandra imati vise sreće u tome da spoji talente i zaradu, ja nisam uspela. Valjda je to posledica odluke da ne pravim kompromise i “klepam stihove” koji će zbog destruktivnih poruka koje nose, da budu lako zapamćene i brzo proširene. Jedan od najvećih zločna koje je ovo društvo dozvolilo je slobodan protok zla spakovanog u lake ritmove,” zaključuje Biljana Stojanović.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
