Niški privrednici kroz pandemiju ko “bos po trnju”: Pomagali koliko su mogli – A ko će njima?

Kroz pandemiju koronavirusa niški privrednici prolaze ko “bos po trnju”, snalaze se kako znaju i umeju a ono što sledi će tek ispitati svu njihovu moć  da svoj biznis ponovo podignu na “ranjene” noge. Grad Niš kako kažu, nije imao preterano sluha da im u danima vanrednog stanja posebno pomaže, sa druge strane isti taj grad očekuje od njih da oni dobro rade i sve svoje obaveze redovno završavaju, ko onda tu za koga ima sluha?

Niška firma Sanit M&M koja se uspešno bavi dezinfekcijom, dezinsekcijom i deratizacijom više od tri decenije imala je nimalo lak zadatak: pa ispoštuje ugovore sa kompanijama, ostane u okvirima svojih nadležnosti i bude humana prema svojim sugrađanima, kaže Milena Miljević, vlasnica ove niške firme inače po struci magistar epidemiolog.

“Profesionalnim radom i pristupom svemu onome čime se bavimo brižljivo čuvamo licencu koju smo dobili od  Ministarstva zdravlja gde u “mirnodobskim” uslovima obavljamo poslove dezinfekcije, koronavirus je nametnuo nešto drugačiju potrebu da reagujemo samo u onim okvirima kako je to predviđeno”, kaže Miljević.

Prve nedelje samog narednog stanja bile su više nego konfuzne, prava nepoznanica za državu i privatne firme kaže ona.

„Ni država ni mi, nismo bili spremni da odmah reagujemo i da na adekvatan način pružimo uslugu onako kako je trebalo. Bilo je potrebno da se nabave mnoge stvari koje su podrazumevale siguran rad na terenu. To znači adekvatan dezificijens koji pre svega deluje na virus, a naročito po preporuci Svetske Zdravstvene Organizacije – šta treba da bude u primeni. Ja to apsolutno nisam bila u mogućnosti da nabavim na tržištu, bez obzira što se bavim ovim poslom više od tri decenije. Tada je cena svega što je bilo potrebno bila 3 do 5 puta viša“, kaže Miljević.

Ona dodaje i da je problem bio da se obezbede sami ljudi koji su radili na terenu. Ovi radnici su morali da budu zaštićeni, to su mladi ljudi a ona nije mogla da ih u prvom trenutku zaštiti. Država je stavila veto na kupovinu opreme, mantila, čizama, kaljača, rukavice i maski pa su se privrednici dovijali kako da nabave malu količinu svega što im je bilo potrebno.

Tih dana kroz glavu su joj prolazile i misli da treba da zaključa firmu, jer nije bila u prilici da zaštiti ljude koji su se kretali na terenu i po 12 sati, dolazili u kontakt sa potencijalno zaraženim osobama ili kliconošama. Ipak vrata Sanita ostala su otvorena a radnici opremljeni nastavili sa radom jer ova niška firma ima brojne ugovore sa stranim kompanijama koje su zahtevale dezinfekciju po određenoj dinamici. Zatvaranje firme nikako nije bila opcija.

U trenutku kada je bilo potrebno dezinfikovati veliki broj ulaza i zgrada, grad nije odgovorio na najbolji način, tvrdi Miljević jer postoji registar preduzeća koja se bave ovom vrstom usluga i poseduju rešenja Ministarstva zdravlja – niko njih kontaktirao nije, ističe.

„Ja sam predlagala da grad nabavi dezificijens, da nam obezbede prevoz (jer je bilo potrebno da se radnik sam vozi u kolima) Sanit bi u tom slučaju bez ikakve novčane nadoknade radio sve moguće ulaze, grad se o to oglušio. Zvala sam i krizni štab, ali niko nije uslišio naše predloge. Grad je angažovao neke firme, ali sam čula  da se dešavalo na terenu da oni naplaćuju te usluge“, kaže Miljević za Niške Vesti.

Ona dodaje da je jedino dobila poziv od Udruženja presednika skupštine stanara ali da pre svega niko iz Kriznog štaba nije pitao sa kakvim problemima se ova firma susreće i kako mogu da pomognu.

Puno firmi koje se bave čišćenjem radile su dezinfekcije stambenih zgrada iako su takve firme strukovno nekvalifikovane, bez dozvole Ministarstva zdravlja da mogu da rade tu vrstu poslova, ističe ona.

„Videla sam ih kako lepe neke nalepnice sa natpisima firmi za koje sam ja prvi put čula a radim ceo život ovaj posao. Znajući da je velika nestašica dezificijenasa, angažovano je dosta ljudi gde nije bilo provere sa čime se radi. Mogli su da rade i sa vodom – niko to kontrolisao nije“, tvrdi ona.

Te prve nedelje su bile strašne – jer je vladao veliki strah u gradu. Bilo je potrebno ne samo dezinfikovati grad već i tom dezinfekcijom malo umiriti građanstvo. Danima su pokušavali iz Sanita da za svoja tri vozila koja su bila na terenu obezbede od Parking Servisa da ih oslobodi plaćanja zona. Nije bio problem u plaćanju već u samoj proceduri jer ti ljudi koji su bili na terenu jednostavno sa rukavicama u opremi nisu mogli da puštaju poruke.

Miljević kaže da su oni kada se tržište potrebnih sredstava stabilizovalo, svoje usluge naplaćivali simbolično jer su hteli da na neki način pomognu u čitavoj priči.

Tri puta su tražili dozvolu i tri puta su odbijeni, nisu im dozvolili kretanje njihovih ljudi koji su bili na terenu u toku policijskog časa. Pomogao je predsednik Privredne komore Niš Aleksandar Milićević da takve dozvole konačno iz četvrtog puta i dobiju.

„U ono najgore vreme kada su kojekakvi imali dozvolu za kretanje, mi koji smo se bavili dezinfekcijom bili smo odbijeni. Nama su klijenti tražili da u popodnevnim satima kada radnici napuste radna mesta dezinfikujemo njihove prostorije“, kaže ona.

Rešenje Ministarstva zdravlja koje ima preduzeće Sanit M&M podrazumeva profilaktičku dezinfekciju a ne protiv epidemijsku koju može da radi samo Institut za javno zdravlje. Kada su ih ljudi kontaktirali oni nisu mogli da izađu baš na svaki teren. U slučaju da je u tom domćinstvu i jedan od članova bio zaražen koronavirusom – Sanit tu nije mogao ništa.

Tržište dezificijensima se u međuvremenu dodatno stabilizovalo, a ova poznata niška porodica želela je da da svoj doprinos u borbi protiv kovida 19.

„Nabavila sam zaštitne mantile za Klinički centar jer tu rade moje kolege, prijatelji i mnogi od njih imaju probleme da može da ih ugrozi  koronavirus. Pomogli smo i Institutu Radon u Niškoj Banji i pre nego je i prvi pacijent smešten, izvršili smo sveopštu dezinfekciju objekata. Samo posle tri dana u te prostorije smešteni su prvi blago zaraženi“, kaže Miljević.

Ona dodaje da je taj poklon kako sama kaže, bio mali ali je bio iskren i sa dobrom namerom. Mnoge Nišlije su zvale za pomoć i posao dezinfekcije, ali je u razgovoru sa epidemiologom to često prelazilo u razgovor podrške i savetovanja.

„Mnogi nisu znali kako da se zaštite, jer su informacije jednog dana bile jasne sledećeg već potpuno drugačije. Mnogo njih je bilo srećno što su mogli da pričaju sa epidemiologom“, kaže uz osmeh Miljević.

Bilo je i poziva za bude, ali smo prioritet stavljali na dezinfekciju povodom pandemije koronavirusa.

„Ima puno tužnih životnih priča, gde budete pozvani da uradite posao a kada izađete na teren vi vidite da je u pitanju veoma skromna porodica kojoj je veliki izdatak upravo naplata našeg rada. Često su tu u pitanju višečlane porodice koje žive na malom prostor sa teškim životnim pričama i ja tu stvarno ne mogu da naplatim našu uslugu“, kaže ona.

Pandemija prolazi svojim tokom, izmenili smo ga svi onoliko koliko je ko mogao, ostaje nam ona ista borba da ponovo stanemo na “ranjene” noge, biće teško, ali navikli smo da se borimo, završava uz osmeh ova niška epidemiološkinja.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.