Sredinom 17. veka na putu ka Carigradu u Nišu boravilo je švedsko državno poslanstvo. Loše vreme koje ih je pratilo još od Ukrajine i Erdelja poprilično ih je umorilo, tako da su rešili da se nakratko oporave u izgleda nadaleko poznatim „toplim banjama“ našeg grada.
O njihovom boravku saznajemo kroz kratke zapise koje nam je ostavio njihov putopisac Johan Hildebrand. Pozitivan utisak koji je na njega ostavio boravak u hamamu pored tvrđave detaljno je objasnio u svojim spisima o putovanju.
„Prvo su nas uveli u jednu prostoriju u koje je bilo podnošljivo toplo, tu smo se skinuli i dobili smo plavo-prugasto platno koje je kao pregača za kupanje, a zatim smo otišli u zasvođen deo zgrade u kojoj je dnevna svetlost prolazila kroz okna na plafonu. Pošto smo se malo preznojili do nas je došao jedan goli Turčin sa peškirom na leđima. Nosio je nekoliko brijača, obrijao nam bradu a potom je zavukao ruku u jednu dugačku grubu kesu i trljao nam je njome telo uz dahtanje ni malo drugačije nego kao kad timariš konja. Posle smo seli u jednu fontanu koja je imala dve slavine, gore je izlazila hladna, a dole topla voda. Svako od nas je imao po plehanu šoljicu u ruci iz koje smo se posle polivali vodom. Zatim smo uvili telo jednim svojim peškirom, a drugim glavu i vratili se u svlačionicu gde su nam još jedanput oprali noge u posudi sa vodom. Kada smo se obukli dali su svakom od nas po jedno ogledalo sa dugom drškom, što je značilo da treba da se ova usluga i plati. Ostavili smo aspre (novac) u ogledala, predali ih i izašli pošto su nam izrazili dobre želje. Vratili smo se u han i seli pored vatre. Izgleda da smo dobro prošli“ -zaključio je Johan na kraju.
Nišu je jedan dukat vredeo 220 aspri, dok bi u Carigradu za dukat dobili tek 90 aspri. U Nišu je mera žita bila oko 16 aspri što je kudikamo povoljnije nego u ostalim delovima carstva. Iz ovog vidimo da je Niš u tom trenutku bio jeftiniji grad za život od ostalih delova carstva. Pored toplih banja u kojima su putnici namernici uživali, u Nišu je moglo da se trguje raznim sirovinama i proizvodima. Geostrateški položaj samog grada na raskrsšću puteva, plodna zemlja u okolini omogućavala mu je dobru cenu žita i pirinča, kao i konkurentnost robe na tržištu.
Hamam koji pominje Hildebrand je isti onaj koji svakodnevno viđamo i danas kada uđemo u tvrđavu levo od Stambol kapije. Nastao je u vreme Mehmed-bega prvog sandžak-bega Smederevskog sandžaka, verovatno negde između 1459. ili 1465. godine pošto je u to vreme on i vladao, a obično su hamami podizani za života darodavaoca. Sve do 18. veka on se nalazio ispred zidina tvrđave na samom ulazu. Kako je izgradnjom današnje tvrđave zid pomeren bliže reci on se našao unutar zidina gde se nalazi i dan danas. U to vreme postojao je još jedan hamam u Nišu na levoj obali Nišave. Bio je to Ali-begov hamam, ali on je izgoreo negde pred kraj 19. veka kada je izgorela čitava jevrejska Mahala.
Hamam u tvrđavi spada u red jednostrukih turskih kupatila i bio je namenjen i ženskom i muškom stanovništvu sa korišćenjem u određenim terminima. Kako je bio masovnih zidina debljine od jednog metra odlično je kontrolisana temperatura vode. Voda je dolazila iz Nišave uz pomoću vitla i točka, a zatim je u rezervoaru filtrirana, pa kroz glinene cevi dopremana do kupatila gde se zagrevala pećima. Posebnim cevima prljava voda je vraćana u Nišavu. Hamam danas predstavlja najstariji sačuvani turski objekat u Nišu.
Nakon konzervacije, jedno vreme je korišćen za turistička razgledanja, a od pre nekoliko godina u njemu je smeštena interesantna postavka „Nišville“ festivala – Džez muzej koji vredi pogledati.
Pisalo se dosta o niškim hamamima i kasnije. Nemac Dernšvam i francuski diplomata Kikle koji je kao dosta dobar poznavalac turskog jezika često boravio u ovom delovima osmanskog carstva ostavlja nam podatke o tome.
U Kikleovom delu „Putovanje kopnom u Carigrad“ on opisuje prelepe predele uz Nišavu i Moravu. Pored opisa džamija kojim je bio impresioniran zbog visokih minareta koji su krasili grad, on opisuje i dve banje, odnosno dva kupatila sa leve i desne strane što nam govori da su to upravo Mehmed-begovo i Ali-begovo kupatilo o kojima smo govorili.
U spisima o Nišu vidimo da u 18. veku postoje još dva hamama. Jedan je bio na početku Obrenovićeve ulice, a drugi kod današnjeg Pozorišta, koji su nakon oslobodjenja porušeni.
Atraktivnost niških hamama kao i lekovitost voda u Niškoj banji bili su, takođe, inspiracija za pisanje mnogim drugim gostima našeg grada. Ali da “pisaniju“ o tome ostavimo za neki drugi put.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
