Nikola Trifić iz Niša dobitnik prestižne „Vibove nagrade“ koju dodeljuje „Politika“

Trifić je dobitnik „Vibove nagrade“, koju dodeljuje dnevni list „Politika“ kao jedno od najprestižnjih domaćih priznanja iz oblasti aforistike.

Vibova nagrada nosi ime po doajenu naše aforistike Vladimiru Bulatoviću Vibu, i dodeljuje se od 1994. godine za doprinos u oblasti aforistike i satire. Svečana dodela priznanja biće upriličena u zgradi Politike 7. marta u Beogradu. Aforizme je objavljivao u Politici, Večernjim Novostima, kao i u velikom broju enigmatskih časopisa, časopisa kulture i sajtova.

Oni koji prate njegov rad, pre svega ga poznaju kao pesnika, pisca i novinara.

Njegova zbirka poezije „Život pre smrti“ (2022.), uvrštena je na listu 10 najboljih knjiga poezije u Srbiji u 21. veku, dok su čak četiri pesme iz te zbrike, pesme: „Njoj“, „Zabluda“, „Jednoj ženi“ i „Pesma na grobu palog druga“, deo Antologije najbolje srpske savremene poezije u izdanju Balkanskog službenog glasnika.

Antologiju čine najbolje pesme pisane na srpskom jeziku od 2000. godine do danas, a pored njega, autori koji su zastupljeni sa više od dve pesme su Matija Bećković i Pero Zubac. U više književnih časopisa, zbornika i zajedničkih zbirki zastupljeni su i njegovi prozni radovi.

„Za ovu godinu spremam svoj prvi roman kao i zbirku aforizama, satiričnh priča i srodnih formi. Radim i na jednoj knjizi esejistike i publicistike. U svakom slučaju, objavljivanje romana čije je pisanje pri kraju, vidim kao prioritet u narednom periodu“, kaže za Niške Vesti Trifić.

Novinarstvom se Nikola bavi poslednjih osam godina. Radio je i sarađivao sa brojnim medijima i portalima u Srbiji i regionu. Najčešće piše kolumnu i analitičke tekstove iz oblasti politike, društva i geopolitike. Od kraja 2022. piše za magazin Pečat.

Tekstovi su mu prevođeni na engleski, ruski, francuski, poljski, slovački, mađarski. Neki od tekstova pisanih za Pečat, preuzeti su i reobjavljeni od strane Wall street journal-a u Americi, od mnogobrojnih ruskih medija: Raša Tudej, Izvestija, Komersant i Inosmi. Njegov tekst o ratu u Ukrajini, preveden na ruski, engleski i poljski, čitalo je više od četiri miliona ljudi.

Njegova pesma „Južnjačka“ pisana na prizrensko-timočkom dijalektu odabrana je od strane Javnog servisa kao književno delo od izuzetnog značaja za očuvanje naglaska i narečja u srpskom jeziku. Na stranici jedne popularne Fejzbuk grupe, stihovi ove pesme, izglasani su za najlepši novi južnjački romantizam.

Vikaj me noćas,
iskam da te čujem.
Prezren i sam, kraj pendžera bdim.
Svoj grob si kopam tuđu sreću kujem,
vikaj me noćas, ja neću da spim.

Vikaj me golubice, grešnice,
ti prezrelo grojze, moje duše rat.
Budan tvoju blagost snujem,
u svom korovu gnjilom,
za teb`si čuvam jedan večni cvat.

I sve svoje boljke u jendek ću da frljim,
na mrtvoga konja ću da cunem kas,
sa bose noge po kamenje da si odim,
da si tražim svetlo da si tražim nas.
(odlomak iz pesme „Južnjačka“)

PET AFORIZAMA
– Čovek je kao kupus. Da bi opstao i dugo trajao, mora malo da se pokvari.
– Čak i kada nađe zakrpu, krpa ostaje krpa.
– Sudbina Jugoslavije je odlučena u Jajcu. Zati je i otišla u k… hm
– Gov*o najbolje silazi nizbrdo, a najbolje se penje uz političku i društvenu lestvicu.
– Nikola Tesla, Milutin Milanković i Ruđer Bošković, su svi od reda srpski naučnici rođeni u Hrvatskoj. U želji da imaju bar jednog znanstvenika nedvojbeno hrvatskog podrijekla, Hrvati su izmislili Baltazara.

Nikola Trifić, rođen je u Prištini 1989. godine, od desete godine živi u Nišu. Završio Pravni fakultet, pre toga „Gimnaziju 9. maj“.

Tebe mleko kao da nije dojilo nego zalivalo;
i more bujno i jedro, suvog oka,
zbog tebe u kap se slivalo.
Čak i zemlja gorda, što kao Ala sve ka sebi vuče,
pod tobom ponizno leži,
da se ti iz nje uvek iznova rađaš.

Koje su Rajske vile snim blagim tebe snile;
od žeđi Hada krile,
Bogu na milost dale;
reči Bogorodice kroz usta tvoja slale –
reči što su za oprost znale,
na zgarištu mom punom praha
u prah pale.

Sve mi se čini da kada naga uđeš u vodu,
ne pereš se ti vodom – nego se voda tobom pere,
jer i ona jadna od rđe grešnika zatrovana
svoj glib bi s tobom da spere.

Ne pričaj mi o stvarnom, ti grofice mojih nadanja smelih.
Nemoj večnost s prolaznim da deliš.
Nemoj o prljavom ti zlatnog sjaja;
nemoj o stvarnom ti delu raja.

Ne govori molim te,
muči, ćuti, ne zbori!
Pusti ljubav neka u strasti sagori;
pusti život moj meni, da me mori;
ostavi smrt da se sa smrtnikom bori.

Ti stvarna nisi;
a dušu svega željnu je o stvarnom lagati lako.
Ja ipak, znam:
stvarnost ne izgleda tako.
(odlomak iz pesme „Jednoj ženi“)

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.