Kultura

Nikita Tolstoj, Rus kome je Srbija bila domovina, pre 25 godina boravio u Nišu

Nikita Tolstoj poznati i priznati slavista je autor dela „Jezik slovenske kulture“, koje je pre 25 godina prevedeno na srpski jezik, a štampala niška Prosveta. Sin grofa Ilije Tolstoja i praunuk ruskog pisca Lava Nikolajeviča Tolstoja boravio je u Nišu na promociji svoje knjige i to je bila njegova poslednja poseta rodnoj Srbiji.

Niški ogranak Srpske akademije nauka i umetnosti je organizovao javno predavanje pod nazivom „Akademik Nikita Tolstoj, građanin Srbije i Rusije“.

O ovom vrsnom naučniku, lingvisti, osnivaču Moskovske etnolingvističke škole i istraživaču slovenske arhaične kulture govorio je dopisni član SANU dr Ljubinko Radenković.

„Nikita Tolstoj je izvanredan slavista i za njegovo ime se vezuje jedan pravac u lingvistici. To je etnolingvistika, odnosno povezivanje jezika i kulture. U radovima Nikite Tolstoja srpski jezik i kultura su bili privilegovani. Imao je više radova u kojima su običaji srpskog naroda našli dubokog odraza i gotovo da nema jednog rada bez citata iz neke srpske literature ili neki primer iz Srbije, čemu je kasnije usmeravao i svoje učenike“, rekao je dr Radenković.

Foto: S.P.

Životni put i delo Nikite Tolstoja su uvek bili čvrsto vezani za Srbiju, njen narod i srpsku kulturu. Budući da je njegova porodica emigrirala iz Rusije u Srbiju, Nikita je rođen u Vršcu gde je živeo i učio, a kasnije učestvovao u partizanskom pokretu. Potom se vratio u Moskvu, završio Moskovski Univerzitet i počeo da se ozbiljno bavi naukom. Bio je redovni član Ruske akademije nauka i inostrani član Srpske akademije nauke i kulture sve do smrti 1996. godine.

Poseta Nišu 1995. godine, u naučnim krugovima se prepričava kao epizoda koja otkriva njegovu predanost nauci i nepridavanje značaju nekim materijalnim vrednostima.

Foto: S.P.

„Od honorara koji je ovde primio za knjigu “Jezik slovenske kulture”, njegova supruga i ja smo otišli i kupili mu jedan sako. Njega je bilo teško naterati da kupi takve stvari, bilo šta od odeće. Nikada mu to nije bilo važno. Kasnije, on je i sahranjen u tom sakou. U našim krugovima kada o njemu pričamo, uvek kažemo da je sahranjen u niškom sakou u Jasnoj Poljani u Rusiji“, ispričao je dr Radenković.

Nikita Tolstoj je autor i stvaralac velikog rečnika „Slovenske starine“ u pet tomova (1996–2012). Objavio je niz zbirki u okviru serije „Slovenski i balkanski folklor“, obnovio časopis „Živa starina“, koji se smatra pretečom njegovog njegovog najvećeg naučnog dostignuća, a to je pokretanje etnolingvističkog rečnika Slovenske starine.

Paralelno proučavanje jezičkih fenomena i pojava iz narodne kulture našlo je izraz u većem broju njegovih radova. Bio je urednik zbornika za arealoška istraživanja u lingvistici i etnografiji (1983), a veliku pažnju je posvetio mogućnosti stvaranja etnolingvističkog atlasa Polesja (1983, 1986, 1995).

Foto: S.P.

Poslednje delo Nikite Tolstoja, u originalnom nazivu “Ethnolinguistica Slavica” objavila je njegova supruga Svetlana Mihajlovna Tolstoj, saradnik i nastavljač njegovih delatnosti. Zbirka je objavljena 2013. godine povodom obeležavanja 90-godišnjice rođenja jednog od najistaknutijih slavista sveta.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com