Društvo

Neša Travka „čarobnjak“ koji spaja čoveka sa prirodom

Nebojša Stamenović, Nišlijama poznat kao  Neša Travka je uspeo da uspostavi idealan odnos sa prirodom i tvrdi da može da se živi u skladu sa okolinom na obostrano zadovoljstvo i prirode i čoveka. Posvetio se zdravom načinu života, planinar je i kulinar, a poslednjih godina se bavi branjem lekovitog bilja spajajući tako najzdraviji način čoveka sa prirodom.

U njegovoj Kući čaja koja se nalazi u samom centru Niša ljubitelji zdrave hrane dolaze da se počaste zalogajima “otetim” od prirode i pripremljenim tako da ništa od zdravih sastojaka ne izgube. Iskustvo je sticio sam, pomalo krao od iskusnih travara koje srećemo na niškim pijacama, polako učio, a dragoceno iskustvo je stekao i kao kuvar na Hilandaru.

Kuća čaja

Za zdrav način života se opredelio posle bombardovanja 1999.godine. Kaže da je tada počeo i da planinari, a kada je već na planini posvetio se i branju biljaka. Prošle je godine Nišlijama skuvao i čorbu od 100 vrsta gljiva koje rastu u našoj okolini. Pravio je i slatko od  sremuša, a za većinu svojih neobičnih recepata kaže da su nastali slučajno.

“Kada si na planini vidiš puno trava i počneš da se pitaš koja je ovo trava, pa ova i ova i tako od trave do trave.Imao sam i sreću da se upoznam sa ljudima iz Zavoda za zaštitu prirode sa kojima sam planinaro i od njih sam puno naučio”, kaže Neša.

Dodaje da je učio polako. Prve godine se sreo sa pet trava koje je proučavao, već druge  je naučio deset, treće petnaest. Četvrte je proširio svoje  znaje, a onda je nastavio  sa učenjem.

“I danas još učim, a u tajni svet lekovitog bilja uvodi me čeka Sava koji već 40 godina na pijaci prodaje čajeve od  lekovitog bilja i koji ima i povratne informacije od kupaca tako da sa sigurnošću znamo koja trava je čemu namenjena. Tako iz dana u dan saznajem nešto novo”, priča Niša.

Znanje  o travama proširio je i znanjem i gljivama. U tome mu pomažu članovi Udruženja gljivara. Tvrdi da je najvažnije interesovanje i ljubav prema prirodi. I sam je iznenađen koliko vrsta gljiva može da se nađe u okolini, ali i da neke rastu i zimi ispod snega.

“Ono što ljudima treba objasniti je da sve što im je potrebno mogu da pronađu u okolini, ali  to je ono što kod nas nije dobro. Mi ćemo pre da kupimo nešto sa drugog kontinenta nego da iskoristimo ono što nem je priroda podarila ovde.Najlekovitije trave  rastu u okolini od 15 do 20 kilometara, a neke i u našem dvorištu. Naš DNK  ih podržava jer ih lako prepoznaje i za nas  su najlekovitije. Svako od nas bi u svojoj kući morao da ima  seme od koprive i majčinu dušicu. To su jedine dve trave koje mogu da se koriste non-stop.  U našem okruženju raste 15 vrsta nane, a mi pijamo samo jednu”, objašnjava Neša Travka i dodaje da lekovito bilje ne treba da se melje već da se krupno seče kako bi se zadržala eterična ulja. On na poseban način i priprema čajeve, a kaže da postoje tri načina da se pripremi dobar čaj.

Kada ljubitelji zdrave hrane dođu kod Neše na zalogaj zdrave hrane prvo budu posluženi vodom, ali ne bilo kojom već onom izvorskom. Nakon toga dolazi sezonsko voće i salate od sezonskog povrća, ali je najvažnije, dodaje Neša, da  se ne jede očima, već razumom i ustima i da se dugo žvaće. U njegovoj kuhinji nema mesa i to gosti dobro znaju, kao što znaju da sve što im bude ponuđeno u sebi sadrži prirodu. Preporučuje da se izbegava meso.

„Naši stari su jeli meso od slave do slave a sada se meso jede svakog dana. Ono ostaje u našem organizmu da se vari četiri dana. Idealan recept za našu ishranu je sočivo i pirinač.Kada se kuvaju zajedno i jedu usvoji se 28 posto proteina i kada pojedeš 100 grama mesa usvoji se samo pet posto proteina.Proso samo potpuno zaboravili, a preti nas iz srednjeg veka. Sada pripremam recept za novi serijal 24 sata kuhinja iz doba rimljana.Spremiću sočivo sa kestenom. Ništa lakše. Rimski gladijatori nisu jeli meso već kašu od ječma, leblebije, pasulj, sočivo. Spaljivali su grčko seme i pepo su mešali sa vodom i to pili jer ovaj napitak ima mnogo magnezujama”, kaže Neša.

Kada govori o kulinarstvu jasno naglašava da čoveka u kuhinji ograničava samo mašta i poznavanje namirnica. Dodaje da dobar kulinar pomalo mora da bude i hemičar. Objašnjava to tako što so ne koristi uvek i u svakoj prilici.

“Ribu koju spremam ne solim dok je ne  završim. So je natrijum koji izvlači vodu. Gram soli zahteva da se u organizam unese litar vode.Maksimalno izbegavam da solim i paradajz zašto sto on ima kalijum, a paradajz natrijum.Na taj način se nautrališe kalijum i ne unosimo ga u organizam. Ali može da se soli i pepelom kao što je monah Kalist solio pasulj Vladiki Nikolaju.Pepeo ima u sebi soli i minerale koje drvo izvuče iz zemlje.Treba ponekad biti i hrabar”, poručuje Niša.

Nišlije će ga pamtiti i po čorbi od 100 gljiva koju je prošle godine kuvao. Ove zbog sveukupne situacije manifestacije nije bilo, ali se Neša nada da će postati tradicionalna. Za konzumente čorbe bilo je to zanimljivo iskustvo.

“Jeste, svi su ostali živi”, kaže u šali Neša, ali ozbiljnim tonom dodaje da želi da tako nešto preraste u tradiciju. “Manifestacija je edukativnog karaktera i dobar način da ljudi nauče nešto više o gljivama”, zaključuje Neša dok sačekuje goste koji tačno znaju kada Kuća čaja radi.

“To je zato što imam određeno radno vreme, a ono glasi “preko nedelje radim kad mogu, subotom kad hoću, a nedeljom i praznikom ič ne radim”. To je dogovor koji imam sa svojim gostima”.

Neša je poznat i po svojim kremama koje spravlja na potpuno prirodan način.Sastojci su hladno ceđenjo ulje, pčelinji vosak i lekovita trava. Za svoje kreme Neša kaže da su jestive, ali tako i jeste.

“Dešavalo se da dođu stranci koji žele da kupe kreme. Pitaju da li su zdrave. Ja lepo uzmem malo kreme i pojedem je. Oni me gledaju u čudu. Ništa mi se neće deseti jer sve što se nalazi u kremi dala nam je priroda i jede se”, zaključuje Neša Travka.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Ključne reči

Povezane vesti

Jedan komnetar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close