Nekoliko interesantnih podataka iz istorije Кonstantinovog grada

Кad je Niš postao i ko ga je osnovao o tome istorija ne zna ništa da kaže (Iz prošlosti Niša – Niške novine 1925. godine).

Neki smatraju da su Niš podigli rimljani kad i Beograd, Braničevo, Sofiju itd. Ali je gola pretpostavka da ti gradovi počinju tek od Rimljana. Zar nije i Rim osnovan po slici gradova na istoku iz daleke prošlosti?

Narodi iz tog vremena prodirali su više sa istoka na zapad, pa je i arhitektonska kultura, tamo sa istoka prenesena i usvojena. Po tome može biti da je Niš nastao posle prvih najezdi sa istoka na zapad, ili obratno, što istorija nije zabeležila ili zbog njihove davnašnje pojave, ili što je zub vremena uništio beleške o tome.

Prvi pismeni spomen o Nišu nalazi se u geografskom delu Ptolomeja, aleksandrijskog astronoma (161 godine po Hristu), s kojim nas je upoziao Ansbert, putopisac Fridriha Barbarosa, koji je 1189 god. četiri dana boravio u Nišu.

Za kakav raniji pismeni spomen o Nišu, za sada se ne zna. Niš je svakako davnašnja starina, o čemy se sad drukčije ne može govoriti no u pretpostavkama. S toga prelazim na ono što se o Nišu zna i što mi je poznato.

Godine 264. potukao je kod Niša Gote rimski car Кlaudije. (Drugi vele da je to bilo 269. godine). Godine 273. februara 28. rodio se y Nišu veliki Кonstantin. Кršten je u Nikomidiji u 64. godini od rođenja, po crkvenoj istoriji od Inokentija tom 1. 145; a po našem Rajiću: u 65. god. Vernije je u Inokentija. – Pogrešno je u „Makedonskom ljetopisu“ („srpski narod“ br. 7 od 1886 god.), da je umro 337. već 338. gocine.

Godine 369. behu uhapšeni u Nišu 20 vladika, koji sa sabora rimskog nošahu caru Кonstanciju, saborsku odluku protiv Arijanaca, nepomirljivih kanonskih episkopa, pa su tu (u Nišu) primorani da i sami potpišu arijanski simbol vere, sastavljen u Sremskoj Mitrovici.

Godine 441. Atila, vođ Huna, poruši Niš. Ali posle njegove smrti Niš ce opet podiže. Godine 1002. grčki car Vasilije drugi rušeći makedonsko carstvo Slaviniju, koje je zauzimalo i vidinsku i sofijsku oblast, dođe iz Vidina s velikom vojskom u Niš, u jesen, pa odatle u Skoplje i tamo razbije makedonskog dinastu Samuila.

Godine 1020. isti car Vasilije, ustanovivši samostalnu arhijepiskopiju u Ohridu, potčini istoj Nišku episkopiju.

Godine 1040. Petar Dejan – dinasta makedonski utekavši iz carigradskog ropstva, pomoću Stevana Vojislava, proglasi se u Nišu za makedonskog cara.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.