U Srbiji niko ne zna koliko je novca na ime subvencija dodeljeno stranim kompanijama da bi ovde otpočele biznis, piše Danas u svom prvomajskom izdanju.
Podsticaji, subvencije, tajni ugovori
Podaci o subvencijma rasuti su na sajtu Vlade, Ministarstva privrede, Razvojne agencije Srbije ili APR-a, a govore o nekim vidovima podrške ili povoljnog kreditiranja. Oni obuhvataju izvore sa različitih nivoa vlasti, aali, čak i da se uspe u sabiranju iznosa, od kojih se neki upisani na više mesta, a neki nisu ni prikazani, konačan podatak je nemoguće dobiti tim pre što novac nije jedini podsticaj.
Investitori su u velikom broju slučajeva imali i druge vrste podrške, od besplatnog zemljišta, uređenih hala ili oslobađanja carina na uvoz repromaterijala, a neretko je država preuzimala i obaveze gradnje saobraćajnica do fabrike investitora ili obezbeđenja drugih infrastrukturnih objekata.
Nastojanje da se dođe do ukupnog iznosa otežavaju i brojni tajni ugovori sa strancima, koji ne pružaju uvid u to šta im je obećano, posebno ne u delu koji se odnosi na „specijalne povlastice“ i skrivene dotacije.
Domaći privrednici retko su u kojim slučajevima mogli da računaju na takvu vrstu izdašnosti, piše list Danas.
U Srbiji niko ne zna ni kakvi su efekti politike subvencija, jer analiza te prakse koja se primenjuje duže od deset godina nikada nije urađena.
Većina ekonomista saglasna je da je korist od državnih subvencija stranim investitorima više nego skromna, što potvrđuju podacima o stagnirajućem rastu BDP.
Još je veći problem što je država ulagala najvećim delom u grane koje se u žargonu nazivaju „šrafciger industrija“ ili „motanje kablova“, koju odlikuje jednostavna proizvodnja i sklapanje već izrađenih delova, dok je čitav proizvod osmišljen i razvijen u matičnoj kompaniji.
Time se niti upošljavaju domaći stručnjaci niti uvode nove tehnologije, a strancima se samo nudi jeftina i lako zamenljiva radna snaga, spremna da radi u teškim uslovima.
Takav pristup, saglasni su ekonomisti, ne doprinosi punjenju budžeta niti podiže standard. Čak i kada su u subvencionisanoj proizvodnji predviđena mesta za nešto stručnije ljude, oni se nalaze kao i ostali radnici u poziciji prekarijata.
Takav model poslodavaca predstavio se kao jedini mogući, iako potiče iz perioda prvobitne akumulacije i daleko je od stepena zaštite koju imaju zaposleni u razvijenim zemljama.
Ni ekonomski trendovi u ekonomiji zemlje, nastali kao posledica takvih „ulaganja“ ne idu u prilog politici podsticaja stranih kompanija kakva je do sada vođena.
Primera radi, broj nelikvidnih firmi sa blokadom računa dužom od šest meseci, u poslednje četiri godine konstantno se kreće oko 35.000 na godišnjem nivou, broj prezaduženih preduzetnika varira između 35.000 i 46.000 dok u neprofitnom sektoru opstaje oko dve hiljade pravnih lica sa neprohodnim računom. Uvećava se i gubitak srpske privrede, koji je 2014. iznosio 3.175 milijardi, a prošle godine dostigao 3.688 milijardi dinara.
Češka je, primera radi, prodala svoju automobilsku industriju pod uslovom da kupac ubuduće proizvodi 60 odsto delova u toj zemlji, čime je obezbeđeno da se tehnologija velike razvijene kompanije prelije na njihove kooperante.
Kod nas su, međutim, došle investicije u najjednostavnije poslove. Istina je da su u nekim sredinama, iz kojih su kvalifikovaniji i obrazovaniji radnici već otišli, to dobro rešenje, ali bi sledeći korak morao da bude ulaganje u sofisticiranije faze izrade i tehnologije u kojima bi poslove mogle da nađu i druge srpske firme, ističu ekonomisti.
Izvor: Danas
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
