Hronika

Nasilje u doba koronavirusa – objašnjenja i kazne

Stop nasilju!

Nasilje u porodici, ali i nasilje uopšte, se u vanrednim okolnostima može povećati. U Nišu su već izrečene prve kazne za nasilje dok traje epidemija koronavirusa i kućna izolacija. Sagovornici Niških Vesti su predsednik Prekršajnog suda u Nišu, kao i psihijatar dr Ivajlo Ilijev.

Za vreme vanrednog stanja Prekršanji sud u Nišu do sada je izrekao dve zatvorske kazne zbog nasilja u porodici. U oba slučaja muškarci iz Niša napali su svoje žene, potvrđeno je Niškim Vestima.

 

“Jedna kazna je 20, a druga 30 dana zatvora. Lica su upućena na izdržavanje kazne zatvora. To je bilo ovih dana”, kaže predsednik Prekršajnog suda u Nišu Mišel Marković.

Sud i u ovim vanrednim okolnostima svakako radi slučajeve nasilja u porodici. 

Iako nema opravdanja za nasilje, stručnjaci imaju objašnjenja zašto do njega dolazi, a posebno u ovim vanrednim okolnostima kada su svi u kućnoj izolaciji.

“Svakoj agresiji prethodi ljutnja. Ta ljutnja je često indukovana strahom. Agresija je u velikom delu kod svih psiholoških struktura odgovor upravo na strah. Strah podstiče ljutnju, ljutnja gnev, a motorička komponenta toga je agresija koja može biti aktivna i pasivna. Sigurno da je u ovom trenutku kada je dominantan taj fenomen “ukavezanosti” mogućnost aktiviranja celog ovog mehanizma mnogo veća”, kaže za Niške Vesti psihijatar dr Ivajlo Ilijev.

Iako se može govoriti o agresiji koja je specifična kod ljudi sa poremećajem ličnosti Ilijev podseća da smo mi društvo koje dosta afirmiše taj koncept te se zadnjih godina inače ljudi po tom “psihopatskom” modelu ponašaju, čak i oni ljudi čija strukturu nije u osnovi takva.

“To su oni ljudi koji reaguju odmah i sada, bez zadrške, jer je taj treći deo ličnosti koji kontroliše impulse vrlo na rudimentiranom nivou. Nažalost, taj model je često afirmisan kod mladih, ali i kod starijih jer su se odbrane istrošile i onda agresija često može da bude vrlo otvorena. Mi već vidimo u nekim situacijama, i u ovom sada periodu, da mnogi ljudi imaju “tanak fitilj” i da su spremni da se čak fizički obračunaju lakše nego u nekim drugim okolnostima. Ta grupa ljudi koja nosi takvu strukturu verovatno će sve više pojačavati svoju kapacitativnost da reaguju kroz aktivnu agresiju”, napominje Ilijev.

Ilustracija; Foto: ninocare/pixabay

Sadržaj agresije nije mnogo drugačiji nego u drugim okolnostima, ali je intenzivniji i učestaliji u ovakvim situacijama. Najgora je nagomilana, akumulirana agresija, napominje stručnjak.

“U ovim situacijama u porodičnim okvirima dolazi do dodatnih agresivnih ispoljavanja jer je verovatno nemoć ljudi da se suoče sa sobom i sa interakcijama. U regularnim okolnostima su ljudi ponekada i bežali od suočavanja sa partnerima, porodicama, sa nekim mirnim životom što im je davalo prostora za ventilacije. Te ventilacije nikako nisu bile u funkciji razrešavanja nego samo odlaganja agresivnih poriva. Ovaj ceo period u kome smo i onaj koji sledi verovatno će biti okidač za svaku vrstu nasilja”.

Ipak, ovaj period ima i dobru okolnost, kaže stručnjak, a to je da se ljudi suoče sa sobom. Napominje da će biti i mnogih demistifikacija agresivnih paketa koje možda ne prepoznajemo u regularnim okolnostima. Pojavljivaće se, tvrdi, i mnoge vrste pasivne agresije koje imaju isto veliku težinu.

„Mnogi ljudi krijući se iza svojih akademskih odora, ljudi koji su u nekim konvencionalnim okvirima uspešni, koji nose socijalnu potvrdu istovremeno će u ovom periodu biti demistifikovani. Taoci će biti svi, od onih najmlađih do onih najstarijih, jer je strah ključni faktor koji otvara agresivne pakete. U zavisnosti od strukture i odbrana koje postoje će biti i sadržaj te agresije“, zaključio je Ilijev.

Ključne reči

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close