Veliku maturu polagaće sadašnji osmaci počeviši od 2020. godine i odvijaće se u tri modela i dva dela, navodi portal edukacija.rs.
Posle četvorogodišnjeg školovanja u gimnaziji, učenici će polagati opštu maturu, posle tri ili četiri razreda srednjih stručnih školi – stručnu maturu, a posle školovanja u umetničkim školama – umetničku maturu.
U ova tri oblika mature učenici bi trebalo da polažu tri obavezna predmeta i jedan izborni predmet.
Nešto drugačiji kraj srednjoškolskog obrazovanja imali bi učenici trogodišnjih smerova srednjih stručnih škola koji bi radili praktičan rad propraćen pisanim teorijskim pripremama za njegovu izradu.
Ukoliko budu želeli da nastave školovanje, dokvalifikacijom bi mogli steći pravo polaganja maturskog ispita.
Maturanti gimnazija bi nakon četvrtog razreda polagali opštu maturu koja bi predstavljala završetak srednjoškolskog obrazovanja, ali i ulaznicu za fakultet.
Opšta matura bi se sastojala od srpskog/maternjeg jezika i matematike, dok bi treći obavezan predmet bio izabran sa liste na kojoj će se nalaziti fizika, biologija, hemija, geografija, istorija, strani jezik i srpski kao nematernji.
Pored tri obavezna predmeta, maturanti gimnazija bi mogli da biraju jedan predmet u skladu sa zahtevima fakulteta koji žele da upišu, a maturski rad više ne bi postojao.
Učenici koji završavaju četvorogodišnje smerove srednjih stručnih škola polagali bi stručnu maturu koja bi se, kao i opšta, ali i umetnička, sastojala od polaganja maternjeg jezika i matematike (osim za one koji nisu imali matematikuu poslednja dva razreda srednje škole).
U stručnjim srednjim školama treći deo mature bio bi interno-eksterni i proveravao bi stečena stručno-teorijska znanja, kako na ispitu, tako i kroz stručni maturski rad.
Učenici umetničkih škola bi takođe kao treći deo velike mature imali praktični deo. Svi koji nakon srednjih stručnih i umetničkih škola ne žele da nastave školovanje – ovim ispitom bi zvanično završili srednjoškolsko obrazovanje. Oni koji žele dalje da se školuju mogu da izaberu da polažu još jedan predmet koji je u skladu sa zahtevima fakulteta koji žele da upišu.
Predlog nacrta kojim će se uvesti državna matura sastoji se i od predloga da se obavezni deo mature polaže u srednjim školama koje učenici pohađaju, a izborni deo – na fakultetima.
Fakulteti bi mogli da traže da učenici, pored izbornih predmeta sa velike mature, polažu i još ispita kojima će se proveravati sklonosti i sposobnosti kandidata za upis. Takođe, fakulteti bi sami određivali koliko koji ispit nosi bodova prilikom upisa – kako oni koji su deo mature, tako i oni koji se polažu samo za određeni fakultet.
Za sadašnje osmake, koji će biti prva generacija koja će polaganjem državne, velike mature završavati svoje srednjoškolsko obrazovanje i nastaviti sa daljim školovanjem, velika matura može delovati konfuzno s obzirom na to da mnogi detalji o polaganju još uvek nisu potpuno jasni – sem da će se održati 2020/2021. godine, da će biti obavezna i održana u tri različita oblika, u zavisnosti od škole koja se završava.
Iako se do sada srednjoškolsko obrazovanje završavalo polaganjem maturskog ispita, a upis na fakultete se sastojao od polaganja prijemnog ispita na fakultetu za koji je učenik zainteresovan – pitanje je šta to drugačije i novo donosi velika matura? Predlog nacrta će vremenom doneti i nove informacije, kao i konkretniji plan bodovanja ispita i načina polaganja, kako bi bio jasniji razlog za uvođenje ove drastične promene u obrazovanje srednjoškolaca, navodi portal edukacija.rs.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
