Društvo

Mladi niški istraživači otkrivaju skrivene uglove Srbije

‚‚Skriveni uglovi Srbije“ naziv je projekta na kome rade članovi Bilološkog društva dr Sava Petrović u Nišu sa zadatkom da ljubiteljima prirode i onima koji žele da je zaštite predstave mesta u Srbiji za koje se tek tu i tamo čulo, a koji kriju retke biljke ili životinje koje još samo na tim mestima mogu da se nađu.

Napraviće i film o tome kako bi krajeve zemlje koje su posetili sačuvali od zaborava ali ih i približili javnosti, a neki od njih lako mogu da privuku i turiste, zaljubljenike u prirodne lepote. Među istraživačima se nalaze i Dimitrija Savić Zdravković kao i Maja Jovanović, doktoranti na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Nišu koje ponosno ističu da je niško Biloško društvo jedno od najstarijih na jugu Srbiji, ali otkrivaju i tajnu kako je ponelo ime dr Save Petrovića.

‚‚Jedno smo od najstarijih društava na jugoistoku Srbije koje se bavi naučno-istraživačkom delatnošću, ali se, sa druge strane, bavimo i naučno popularnim radom koji je zadnjih godina privukao pažnju mnogih. U pitanju je serija dokumentarnih filmova o zaštiti prirode, tu su i naučno-populatne publikacije kojima pokušavamo da približimo široj javnosti šta sve može da se vidi u prirodi oko Niša kada se radi o biljkama i životinjama, ali i na teritoriji cele Srbije“, kaže Dimitrija.

Ona dodaje da je Niš okružem najinteresantnijim klisurama na teritoriji cele Srbije, pre svega Jelašnička i Sićevačka klisura.

‚‚U njima su sačuvane biljke i životinje koje nigde drugde ne postoje.Osim ovih klisura istražujemo, a uskoro ćemo to i publikovati, i Lalinačku slatinu. Na prostoru Lalinačke slatine pronašli smo biljku Milanov čistac i to je jedina vrsta biljke koja živi na zaslanjenim staništima i ima je jedino kod nas. Jedino je tu opstala. Moram da pomenem i Ramondu serbiku i Ramonda Natalija su takođe interesantne biljke koje su feniks cvetovi i nalaze se jedino u klisurama“, kaže Dimitrija.

I baš sa ovim biljkama je povezan i odgovor na pitanje zbog čega ovo Biološko društvo nosi ime dr Save Petrovića.

Foto: Biološko društvo dr Sava Petrović

‚‚Baš ove biljke je istraživao dr Sava Petrović nekada davno čije ime nosimo. Uradio je i jedno kapitalno delo ‚‚Flora okoline Niša‚‚. Njegov život je vezan i za dvor kralja Milana Obrenovića jer je tamo boravio kao njegov lekar ali se bavio i botanikom. Pouzdano znamo da je i sam kralj Milan sa njim obilazio terene u okolini Niša kada je on tragao za ratkim biljkama. Sava Petrović je u tom pogledu učionio dosta za botaniku, a posebno za Niš i njegovu okolinu. Njegovom zaslugom i danas dolaze naučnici koji istražuju ovoj teren“, naglašava Dimitrija.

Dodaje da je okolina Niša bogata i životinjama kojih vrlo malo ima u drugim krajevima Srbije. Poseban naglasak stavlja na leptire.

‚‚Recimo Polonov leptir koji se nalazi samo kod nas i na koš nekim staništima i teško ga je pronaći kada je u stadijumu leptira.Može da se vidi samo dve do tri nedelje, a interesantan je po tome jer jedan od najvećih leptira kod nas.Na krilima ima crne i crvene tufne koje su postale oznake za pešačke planinarske staze. Jedna od životinja koju srećemo u našim krajevima je šareni tvor koji se retko sreće“, priča Dimitrija i dodaje da ovom spisku mogu da se dodaju i šumske kornjače čijim monitoringom se članovi društva već dugo bave zajedno sa profesorkom dr Jelkom Vrnobnjom Isailović.

Kada je u pitanju projekat ‚‚Skriveni uglovi Srbije‚‚ nismo zapostavili ni ostala područja u Srbiji, dodaje Maja Jovanović.

‚‚Lalinska slatina je za nas interesantna jer se slana područja na jugu i istoku Srbije retko sreću. Na ovom području rastu neke biljke koje se samo tu mogu pronaći i to je ono što je privuklo našu pažnju. Upravo Milanov čistac se nalazi tu i samo tu ga možemo i pronaći u celom svetu. Neke od biljaka koje tu rastu mogu da se pronađu još jedino na obalama mediteranskog područja. Upravo iz tog razloga Lalinska slatina je jako važna za Niš i predstavlja pravo bogastvo“, kaže Maja.

Ovim projektom članovi Biološkog društva u Nišu žele da približe javnosti značajna, ali skrivena mesta u Srbiji, a u tome im pomaže i Zavod za zaštitu prirode Srbije.

‚‚Ovim projektom želimo da skrenemo pažnju javnosti na bogastvo koje se krije u Srbiji, ali i istraživačima koji su, čini mi se, zapostavila ta mala zaštićena mesta u prirodi. Zato smo i dali ime projektu Skriveni uglovi Srbije.Recimo, dan proglašenja vodopada Ripaljka za zaštićeno područje je Nacionalni dan zaštite prirode. Radimo na deset prirodnih dobara koji su zaštićeni kao spomenici prirode. To je najmanja zaštita područja. Radili smo i Slapove Sopotnice, Krupaljsko vrelo, Resavsku pećinu, a tu je Stara planina i vodopad Bigar.To je najveća bigrena naslaga na teritoriji Srbije. On je izuzetno skriven i turisti vide samo deo vodopada do puta, ali ne i njegov gornji deo koje je pravo bogastvo. Tu mogu da se vide bigrani slapovi koji podsećaju na Plitvička jezera“,objašnjava Dimitrija.

Mladi istraživači su trenutno na terenu. Istraživanja će uskoro biti pretočena u kratke filmove, a na javnosti je da se postara da sve to što budu videli ostane i zaštičeno jer se radi o bogastvu koje je priroda podarila samo nama.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button